Од средине 1992. до друге половине 1993. године на Казанима су вршена убиства махом српских цивила, чија су тијела потом бацана у ту јаму која се налази на подручју Старог Града у Сарајеву. Ове ратне злочине су починили Мушан Топаловић Цацо и припадници 10. брдске бригаде Армије РБиХ. Углавном српски цивили су довођени изнад јаме гдје су убијани ватреним и хладним оружјем, након чега су њихова тијела бацана у јаму. Тачан број убијених на Казанима није званично утврђен.

У јавности постоји мишљење да Казани никада нису до краја претражени, јер су убијене жртве бацане у јаму, посипане кречом, те да постоји неколико слојева који никада нису до краја ископани. Није познато ни колико је тијела на том мјесту спаљено, подсјећају медији.

Године 1993. жртве су ексхумиране на локалитетима Казани, Гај и Грм Малине. Сви се налазе на подручју општине Стари Град. Након што су ексхумиране, жртве су укопане у појединачне гробнице с обиљеженим дрвеним надгробним Н.Н. ознакама на Помоћном стадиону Кошево у Сарајеву. Године 1998. на том мјесту су реексхумирани посмртни остаци у 28 врећа. Превезени су у Спомен костурницу у Источно Сарајево. Утврђено да је ријеч о најмање 23 жртве с тим да су се у једној врећи налазиле и животињске кости. Главноосумњичени Мушан Топаловић Цацо је убијен приликом хапшења 1993.године. Покопан је 2. децембра 1996. године у оквиру спектакуларне џеназе (коју су организовале „Зелене беретке” и којој је присуствао Бакир Изетбеговић) на шехидском гробљу Ковачи. Тиме му је указана част сада као херојском браниоцу Сарајева, чиме је с њега истовремено уклоњена стигма злочинца. Претходни Цацин гроб био је тајна.

Симбол правних процеса у вези с Казанима постао је суђење против једног припадника 10. брдске бригаде Армије РБиХ, Самира Бејтића, који је започео 2002. године, у којем злочини нису оквалифицирани као убиства, него као ратни злочини. Године 2004., због ратних злочина на Казанима осуђен је на 14 и по година затвора. Међутим, ту пресуду је поништио ревизијски суд, а у обновљеном судском поступку Бејтић је 2008. године ослобођен оптужби. Углавном, нико од пресуираних није издражвао казну затвора.