НОВОСТИ

Цвијановићева честитала Минићу: Доказ да су институције Српске способне да се одбране од политичких манипулација |

Минић поднио оставку; Овим показујемо политичку снагу, биће изабрана нова Влада |

КО ЈЕ БИО ЈЕДАН ОД НАЈМОЋНИЈИХ СРБА? Остао сироче, обогатио се тргујући само једном намирницом! |

ОБРЕНОВИЋИ ПРОТИВ КАРАЂОРЂЕВИЋА Сукоб и рат српских краљевских породица! РАЗДОР ДУБОКОГ ТРАГА |

ТРАГОВИ СЕ ВИДЕ ИЗА СВАКОГ ЦЕТИЊСКОГ ЋОШКА: Како је краљ Александар Карађорђевић „освајао“ свој родни град |

Ко је икада могао замислити да би краљевски син изабрао тако страшну литицу за своје пребивалиште радије него дворски живот? |

ИЗГРАЂЕНА У ТОКУ РАТНИХ ГОДИНА ПРВОГ СРПКОГ УСТАНКА Најрепрезентативнија грађевина у Карађорђевом граду |

МОНУМЕНТАЛНА БЕОГРАДСКА КАПИЈА За вријеме владавине цара Леополда српска пријестоница је први пут ослобођена од турске власти |

МЈЕСТО УКРШТАЊА ПРИРОДНИХ И ДУХОВНИХ ЉЕПОТА Задужбина сестре Милоша Обилића након Косовског боја, прави је мали рај на земљи |

ТРИ У ЈЕДНОМ! На овом мјесту налази се камен и бунар Марка Краљевића |

Неистражени ратни злочини надомак Сарајева – Казани смрти још крију страшне тајне

17/06/2021

Од средине 1992. до друге половине 1993. године на Казанима су вршена убиства махом српских цивила, чија су тијела потом бацана у ту јаму која се налази на подручју Старог Града у Сарајеву. Ове ратне злочине су починили Мушан Топаловић Цацо и припадници 10. брдске бригаде Армије РБиХ. Углавном српски цивили су довођени изнад јаме гдје су убијани ватреним и хладним оружјем, након чега су њихова тијела бацана у јаму. Тачан број убијених на Казанима није званично утврђен.

 

 

У јавности постоји мишљење да Казани никада нису до краја претражени, јер су убијене жртве бацане у јаму, посипане кречом, те да постоји неколико слојева који никада нису до краја ископани. Није познато ни колико је тијела на том мјесту спаљено, подсјећају медији.

 

Године 1993. жртве су ексхумиране на локалитетима Казани, Гај и Грм Малине. Сви се налазе на подручју општине Стари Град. Након што су ексхумиране, жртве су укопане у појединачне гробнице с обиљеженим дрвеним надгробним Н.Н. ознакама на Помоћном стадиону Кошево у Сарајеву. Године 1998. на том мјесту су реексхумирани посмртни остаци у 28 врећа. Превезени су у Спомен костурницу у Источно Сарајево. Утврђено да је ријеч о најмање 23 жртве с тим да су се у једној врећи налазиле и животињске кости. Главноосумњичени Мушан Топаловић Цацо је убијен приликом хапшења 1993.године. Покопан је 2. децембра 1996. године у оквиру спектакуларне џеназе (коју су организовале „Зелене беретке” и којој је присуствао Бакир Изетбеговић) на шехидском гробљу Ковачи. Тиме му је указана част сада као херојском браниоцу Сарајева, чиме је с њега истовремено уклоњена стигма злочинца. Претходни Цацин гроб био је тајна.

 

Симбол правних процеса у вези с Казанима постао је суђење против једног припадника 10. брдске бригаде Армије РБиХ, Самира Бејтића, који је започео 2002. године, у којем злочини нису оквалифицирани као убиства, него као ратни злочини. Године 2004., због ратних злочина на Казанима осуђен је на 14 и по година затвора. Међутим, ту пресуду је поништио ревизијски суд, а у обновљеном судском поступку Бејтић је 2008. године ослобођен оптужби. Углавном, нико од пресуираних није издражвао казну затвора.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести