Цијелих шест деценија, 29. новембар, дан када је у Јајцу 1943. створена нова Југославија, био је највећи државни празник. Прослављао се два нерадна дана, а још ако би се десило да “пада” у четвртак… ето мини одмора за сав запослени раднички народ широм “велике Југе”.

Дан Републике је обиљежавао годишњицу Другог засједања АВНОЈ-а 29. новембар 1943. када су представници партизанског покрета отпора прогласили федерално уређење Југославије састављене од шест република и уставотворну скупштину ФНРЈ 29. новембра 1945. Поништене су одлуке југословенске владе у изгнанству, а краљу Петру Другом Карађорђевићу забрањен је повратак у земљу.

Све ово је прилично познато. Зато је ово прича о једној пјесми – пјесми која је обиљежила животе доброг дијела Југословена јер – “Од Вардара па до Триглава” пјевало се баш тако – Од Вардара па до Триглава.

“Забрањена” пјесма

Пјесма се заправо зове “Југославијо”, али је постала далеко познатија по првом стиху “Од Вардара па до Триглава”.

Композитор и извођач пјесме Данило Живковић је у сарадњи са текстописцем Милутином Поповићем Захаром 1974. снимио пјесму у седамосминском ритму и са призвуком мелодија из Македоније која слави јединство и историју Југославије.

Радни назив композиције Данила Живковића је био “Македонијо”, али након што је Живковић видио текст пјесме “Југославијо” коју је Захар намјеравао да пошаље на конкурс НИН-а за родољубну пјесму, уочио је да се текст метриком уклапа у мелодију његове композиције и умјетници су је спојили.

Пјесма је понуђена “Југотону” и снимљена као плоча, а онда се догодило нешто неочекивано – Републичка комисија за културу СР Хрватске је плочу 1974. опорезовала! То је у пракси значило да свако ко је емитује мора додатно да плати порез на њу.

Образложење је било да се у пјесми потенцирају “застарјели елементи прошлости народа Југославије”. У пјесми се помиње ратар и пастир, а комисија је сматрала да би требало поменуту радника у фабрици за машином.

И тако је плоча стајала годинама са ознаком “не емитовати”.

Нови живот старе пјесме

Године 1980. пјесма је “рехабилитована”. Поново је снимњена за Југотон уз вокалну пратњу Културно уметничког друштва Градимир и убрзо се нашла у етру радио станица и на репертоару многих хорова, ансамбла и интерпретатора. Био је то преседан који се никада до тада није догодио са једном новокомпонованом пјесмом.

Публика у земљи одлично је прихватила пјесму, а прочула се и ван граница Југославије гдје су почели да је обожавају Југословени “гастарбајтери” на привременом раду у иностранству.

Постојао је чак и приједлог да “Од вардара па до Триглава” постане химна Југославије.