Петар Коњовић рођен у Чуругу 5. маја 1883, умро у Београду, 1. октобра 1970.

Гимназију је похађао у Новом Саду, да би, завршивши четврти разред, прешао у Српску учитељску школу у Сомбору, у то вријеме једно од жаришта музичког живота на овоме подручју. Коњовић је брзо стао пред хор, а Сомбор је чувен по његовању овог типа музике, да би убрзо, већ 1903. написао и свој први опус – оперу „Женидба Милоша Обилића“.

Двије године потом, ангажован је као хоровођа и наставник у Земуну, да би касније предавао у Српској музичкој школи у Београду, све до Првог свјетског рата, када се враћа у Сомбор.

Послије дужности инспектора за музику у Министарству просвјете (1921.) постаје директор Опере у Загребу (до 1926.), да би након тога био управник позоришта у Осијеку, па у Сплиту и Новом Саду, наводи мееттхесербс

Тек 1933. се враћа у Загреб гдје остаје до 1939. када је постављен за професора Музичке академије у Београду, чији касније постаје и ректор.

Већ 1946. је изабран у звање редовног члана Српске академије наука и уметности (САНУ), на челу чијег се Музиколошког института налазио од 1948. до 1954. године.

Осим бројних хорова и соло пјесама, Коњовић је написао и пет опера: оперски првенац „Женидба Милошева” („Вилин вео”), затим „Кнез од Зете” (према Лази Костићу, 1929.), „Коштана” (1931, прерађена 1940. и 1949.), комична опера „Сељаци” (према Веселиновићевом Ђиду, 1952.) и посљедња опера „Отаџбина” (према Војновићевом спјеву Смрт мајке Југовића).