Прије 26 година, у тада српском насељу Грбавица, мучка рука снајперисте са зграде Лориса прекинула је посљедњу игру ластиша деветогодишње Наташе Учур и годину старије Милице Лаловић. У вријеме примирја, у које су дјечије и невино вјеровале, злотвори су прекинули њихово дјетињство, игру, недосањане снове. Наташа и Милица синоним су страдања дјеце Српског Сарајева, дјеце за које правде нема.

У тада српском насељу Грбавица

– Најмлађи ученик је била Зорица Дивчић,уписана у први разред, а најстарија Дијана Ћосовић која је погинула у задњим нападима на територију Српског Сарајева 1995. године и њено свједочанство се данас налази у архиву школе. Погинуо је Влатко Лале као и дјечак Бозало – истиче Данијела Мрда, директора ОШ „Свети Сава“ Источно Ново Сарајево.

Нико још није одговарао ни за Милицу, ни за Наташу, нити за једно дијете црног, и даље некомплетираног списка на којем их је сада 123-оје. Мећу њима и Милун Тешановић, 18-мјесечни дјечак, којем заједно са рођацима Драгомиром и Данијелом, злотвори нису дозволили да одрасте.

– То је породица која ми је сва настрадала. Ова дјевојчица и дјечак су живили у Главогодини, да ми не може онај из федерације рећи да је ово фарса. Ово није фарса него стварност и истина. Ова дјевојчица и дјечак живили у Главогодини ишли су у Коваче у школу, а Милун је био беба који је најмлађа жртва у Источном Сарајеву – са тугом прича Рада Цвијетић.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, током Одбрамбено-отаџбинског рата убијено је 585 српске дјеце, о којима нико не говори и не пише. Отети из наручја мајки, а уткани у темеље Српске, заслужују неизбрисив траг, кажу у Републичком центру.

– Морамо писати о страдалој дјеци. Ја ћу вам рећи да у најави до краја године ће Републички центар издати једну публикуацију која ће говорити о сваком појединачно страдалом дјетету, о начину страдања свих 585 дјеце, и да ће то бити трајни споменик и захвалност свој тој дјеци – нагласио је Радомир Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Његовање културе сјећања, учење историје као и младих нараштаја како да раздвајају чињенице од фалсификата – задатак је свих. На то обавезују прерано одузета дјеца, а њих је у Српској скоро шест стотина. На списку убијених малишана Српског Сарајева, за сада је 123 имена, али нажалост трагични низ није коначан – релевантни подаци се и даље прикупљају.

Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева, у протеклом рату обилјежава се 11.марта.