Привреда Републике Српске је област која нуди највише могућности за улагање и развој, иако су посљедице посљедњег рата оставиле тешко насљеђе за привреду Републике Српске као и читаве Босне и Херцеговине. Самим тим економски опоравак након 1995. године иде веома споро.

Република Српска

Највећи потенцијали за улагање су у областима пољопривреде, шумарства, водопривреде и искористивости рудног и минералног потенцијала, а посебно је значајан ресурс дрвне иднустрије и бањског туризма.

Република Српска има велике потенцијале и за развој сеоског, спортског, културно-историјског и еко туризма. Српска је богата природним ресурсима као што су квалитетно обрадиво земљиште, дрвна маса, руде боксита, жељеза, итд. Што се тиче улагања у области привреде, постоји могућност улагања у двије категорије: подстицаји за повећање плате радника у привредним субјектима и подстицаји за директна улагања, а та област регулисана је Законом о подстицајима у привреди Републике Српске.

Када је у питању привреда Републике Српске, званични подаци Привредне коморе показују да су укупни приходи остварени у 2018. години износили 21,53 милијарде КМ и већи су за 1,57 милијарди КМ, односно за 7,8 одсто у односу на 2017. годину. Укупни расходи износили су 20,13 милијарди КМ и у односу на упоредни период 2017. године повећани су за 1,30 милиона КМ, односно већи су за 6,9 одсто. Укупна актива и укупна пасива износе 48,18 милијарди КМ, што је за 4,4% више у односу на упоредни период 2017. године. Трошкови бруто зарада и накнада зарада износили су 2,46 милијарди КМ и у односу на 2017. годину повећани су за 7,4%. Од укупног броја обрађених финансијских извјештаја привредних субјеката у 2018. години највеће учешће имају трговина (29,1%) и прерађивачка индустрија (19,5%).

Бруто домаћи производ (БДП) у Републици Српској у првом тромјесечју 2019. године изражен у текућим цијенама износио је приближно 2,53 милијарде КМ и имао је позитивну стопу раста од два одсто у односу на исти период претходне године.

У првом тромјесечју 2019. бруто додата вриједност реално је већа за 8,8 одсто у подручјима трговине, саобраћаја и складиштења и дјелатности пружања смјештаја, припреме и послуживања хране, хотелијерства и угоститељства.

Бруто додата вриједност била је већа за 4,1 одсто у области информације и комуникације, а у дјелатностима финансијског и дјелатностима осигурања већа је за 3,8 одсто. У првом овогодишњем тромјесечју бруто додата вриједност у прерађивачкој индустрији била је мања за 7,1 одсто.

У периоду 2020-2022. године очекује се наставак стабилног кретања привредног раста по стопама 3,5%, 3,7% и 4% респективно као резултат одрживог раста домаће тражње, лаганог опоравка извозне тражње и позитивног ефекта инвестиција. Очекивани раст привредне активности у земљама окружења, иако нижег интензитета, омогућиће позитивна кретања у спољнотрговинској размјени и одразити се на раст индустријске производње, посебно прерађивачке индустрије која је извозно оријентисана. Очекује се опоравак енергетског сектора. Раст индустрије омогућава већа улагања, као и повећање броја запослености, а то ће уз раст личних примања омогућити раст домаће потрошње. Планирана инвестициона улагања би, такође, требало да допринесе укупном привредном расту. У претходном периоду извршено је пореско растерећење рада кроз повећање неопорезивог дијела дохотка, што је довело до повећања плата свим запосленима у Републици Српској. У посматраном периоду очекује се наставак тренда пада незапослености, тако да пројектоване стопе незапослености износе 9,7%, 8,7% и 8,0% кроз године.

Потенцијали Републике Српске

Српска се одликује значајним пољопривредним и шумским потенцијалом. Укупна површина пољопривредног земљишта чини 51% удијела у површини Републике Српске. Према категоријама искоришћености, највеће површине заузимају оранице и баште, ливаде, пашњаци и воћњаци, а најмање рибњаци. Шумски комплекс представља национално богатство и један је од основних потенцијала развоја јер шуме обухватају 40% територије Републике Српске. Воде такође спадају у велике потенцијале, а водотоци задовољавају 73% параметара прописаних за прву класу воде.

Оно што је знатно оборило развој и раст привреде, како код нас тако и у свијету, је свакако пандемија Корона вируса. Пандемија, која траје већ скоро двије године, однијела је многе животе, на један период чак и скроз зауставила живот и пословање људи, што се најгоре одразило на туризам и угоститељство. Република Српска се чак и тада борила свим могућима средствима, додацима радницима, исплатама надокнада и минималаца за период у којем нису пословали. Залагањем Владе Републике Српске живот се полако почео враћати у нормалу уз обавезне мјере, како би се спријечиле још веће посљедице и настојањем да привреда стане на ноге и обезбиједе ресурси за даље пословање.