Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије (Српска координација) протествовала је јер до данас нико није одговарао за отмицу девет српских рудара на Косову и Метохији из 1998. године, о чијој судбини до данас нема никаквих информација.

Отмица девет српских рудара на Косову и Метохији из 1998. године

Из Српске координације истичу да је киднаповање радника са копа „Белаћевац“ било прво у низу масовних киднаповања Срба на Косову и Метохији која су извршили припадници албанске терористичке организације ОВК.

Ова терористичка организација је током наредне двије године киднаповала више од 1.000 Срба и неалбанаца, а о судбини њих 568 се још ништа не зна.

Радници површинског копа „Белаћевац“ нису учествовали у оружаним сукобима нити су били наоружани, већ су киднаповани са својих радних мјеста само зато што су били Срби и као такви сметња удруженом злочиначком подухвату који је спроводила албанска терористичка ОВК, а који је за циљ имао етнички чисто, албанско Косово, наводе из Српске координације.

„Захтевајући правду за отете и убијене Србе и неалбанце на Косову и Метохији, по ко зна који пут апелујемо да надлежне правосудне институције злочинце приведу правди“, поручују из Српске координације.

Предсједник Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији Симо Спасић изјавио је Срни поводом 23 године од отмице српских рудара на Космету да, и поред прецизних и поузданих информација које су доставили Хашком трибуналу, из тог „суда за Србе“ до данас ниједан члан породица киднапованих рудара није добио позив да пред истражитељима изнесе истину о њиховом страдању.

Он је истакао да траже правду за те жртве како би их отргли од заборава.

Спасић, који је брат једног од касније киднапованих рудара Жарка Спасића, каже да су Душан Ађанчић, Пера Ађанчић, Зоран Ађанчић, Мирко Буха, Драган Вукмировић, Филип Гојковић, Мирослав Трифуновић, Србољуб Савић и Божидар Лемпић киднаповани с радних мјеста и да су камионима пребачени у логор смрти „Лапушник“ у општини Глоговац, чији је командант био ратни злочинац Фатмир Љимај.

Он је увјерен да злочинци никада неће бити изведени пред лице правде, али је додао да удружење чији је предсједник никада неће одустати од захтјева да одговорни за злочине у Лапушнику, Радоњићком језеру, Клечки, Волујаку и другим логорима смрти буду изведени пред лице правде.

„Очекујемо да ће једног дана прорадити свест међунаорндих моћника и да ће бар један од ратних злочинаца бити осуђен“, рекао је Спасић.

Нестанку рудара претходила је отмица њиховог колеге Жарка Спасића – 14. маја.

Остаци отетих никада нису пронађени,а за овај злочин никада нико није одговарао.