Острво Крф постало је познато уточиште српске војске у Првом свјетском рату када је измучена војска под притиском Њемачке и Бугарске морала да напусти домовину и склони се на ово грчко острво.

О пријатељском односу и дочеку локалних мјештана према српској војсци зна се много. Познато је да су се у то вријеме многи српски војници женили мјештанкама. Власник хотела “Бела Венеција” на Крфу, у коме је била смјештена српска влада удао је све три своје ћерке за Србе.

Међу онима који су своју љубав пронашли на Крфу био је и будући министар спољних послова Краљевине Југославије, Александар Цинцар Марковић који се загледао у Крфљанку Идалију. Ипак, нису све љубави биле срећне. Управо једна таква романса – велика, а фатална, опјевана је дивној грчакој пјесми “Не љути се на мене, око моје“ (“Ми Моу Тхимонис Матиа Моу”), подсјећа Опанак.

У тим временима страдања и несреће родила се љубав између Гркиње и једног српског војника. Њихова осјећања била су јака, али његова дужност према отаџбини била је јача и она га је одвојила од вољене жене. Он је напушта и креће на Солунски фронт свјестан да се можда никада неће вратити. У једном писму војник својој дјевојци пише да ће јој се сигурно вратити. Чак и ако погине, доћи ће у облику птице, а она нека отвори прозор да јој само пожели лаку ноћ.

Дјевојка је ријеч свог вољеног прерадила и преточила у стихове. Од тада су је пјевали многи, а једну од најемотивнијих верзија извео је грчки пјевач Јоргос Даларас. Пјесма је данас симбол нераскидивих веза које постоје између Крфљана и Срба, а узета је и као химна грчко-српског пријатељства.

“Не љути се на мене, око моје”

Не љути се на мене, око моје

Не љути се на мене, око моје

што у туђину одлазим,

птица ћу постати поново ћу теби доћи.

Отвори прозор плави босиљку мој и

слатким осмехом пожели ми лаку ноћ.

Не љути се на мене, око моје

што ћу те сада напустити

и дођи на кратко, да те видим

да се од тебе опростим.

Отвори прозор плави босиљку моји

слатким осмјехом пожели ми лаку ноћ.