Славка Томић вјероватно је једна од првих жена која је у Великом рату добила чин наредника. О њеном богатом ратном путу писали су француски, више од домаћих медија.

наредник Славка Томић

У листу „Екселсиор” из 1916. године објављена је информација о Славки из српског војничког логора у Солуну, управо кад ју је одликовао један француски официр.

Два пута је „Екселсиор” стављао Славку на насловну страну.

Навели су да је рањена у Босни у борбама око Сарајева, гђе је српска војска била у септембру 1914. године.

„Такође и енглеске новине пишу фебруара 1916. године да је већ две године у војсци“, испричао је за портал Б92 Андрија Шошић, аутор књиге „Србија у Првом свјетском рату“.

Након побједа на Церу и Колубари 1914. године Бугарски комитет у Софији по наговору Беча убацује чете у тадашњу јужну Србију. Српска влада формира четничке одреде за сузбијање терористичких ђелатности ових јединица. За команданта антитерористичких и потјерних ођељења постављен је Јован Бабунски. Уочи напада Бугарске и Немачке 1915. српска влада чете и потјерна одељења преформира у Летећи жандармеријски одред под непосредном командом Врховне команде.

„Као једна од искусних бораца, Славка Томић је у том периоду упућена у четнички одред Јована Бабунског. Овај одред је добио задатак да у Качанику спријечи продор бугарске 3. дивизије“, наводи Шошић.

Дописник париског „Журнала“ у свом редовном извештају са зараћеног простора извјештава: „…Добровољци Жандармеријског одреда војводе Бабунског правили су чуда од јунаштва. Две стотине жандарма, крвећи се мјесец дана, све до 14. новембра, бранило је Качанички кланац. Боре се са бугарским војницима као рисеви…“.

Крајем 1915. године, приликом повлачења француске војске из јужне Србије, објашњава Шошић, одред војводе Бабунског нашао се у саставу 8. пука афричких ловаца, 122. дивизије, и извршавао одговорне задатке у области Ђевђелије. На врху Оџа Тепе заслужио је високо одликовање Француске, јер је помогао једном њиховом батаљону да се прикључи матичној јединици.

„Дакле, одред у чијем је саставу била и Славка Томић као посљедња одбрана повлачења српској војсци, није кренуо у повлачење преко Албаније већ се повукао са Француским јединицама директно ка Солуну. Тако је и Славка Томић стигла у Солун много прије доласка Српске Војске на Солунски фронт. Током тог боравка у Солуну она је оперисана у Француској болници, а из колена су јој љекари извадили метак који је носила још од рањавања код Сарајева 1914. године. Сигурно је вријеме до доласка српске војске на Солунски фронт искористила да се одмори и залијечи од опрације, како би била спремна на нове подвиге“, наводи Шошић.

Како је била припадник четничког-добровољачког одреда, није се писало о њемо јунаштву и одреднима након 1941. односно 1945. године.