Актуелна тема ових дана јесте увођење санкција Републици Српској, појединцима, али оно што је највише уздрмало јавност јесу санкције медијској кући у Српској. Тим потезом директно се ударило на слободу говора и изношење мишљења.

Угрожавање слободе Српској

Ни једне од санкција које је велика „сила“ увела нису аргументоване, а санкције Републици Српској су незванично уведене још у јулу, када је бивши високи представник Валентин Инцко наметнуо свој апсурдни закон. Већ тада, 23. јула било је јасно да страни фактори за Републику Српску не желе ништа друго него немире и сукобе, тј. игру по њиховима правилима. Тешко је разложити шта је више нелегалније и апсурдније, високи представник који није ни изабран ни изгласан или наметање „закона“ једном народу и апсолутно мијењање историје и ток задњег рата.

Дакле, већ више од пола године Република Српска се налази под санкцијама, а однедавно је то и званично. С обзиром на чињеницу да Америка није навела ни један аргументовани разлог ни доказ, једино што се може закључити јесте да се кажњава оно што се некоме не свиђа. Кап која је ипак прелила чашу јесу санкције Алтернативној телевизији. У 21. вијеку, када су слобода и демократија „јачи него икада“, управо земља која се највише у историји залагала за сваку врсту слободу уводи санкције медијима. Директан удар на слободу говора и мишљења изазвао је бројне реакције јавности, од тога да су то само покушаји застрашивања, до тога да се још од рата пуца по српској страни.

Оно што је највише одјекнуло и разљутило јавност је то што новинарска удружења из Федерације ни поједини опозициони медији у Републици Српској нису реаговали на санкције једној медијској кући, а и ако јесу, те ракције су биле крајње штуре и изговорене тек реда ради.

Самим тим, долазимо до логичног питања, зашто санкције нису уведене и опозиционој медијској кући, која је више него било који странац до сада показала колико ради против интереса Републике Српске? Појединцима очито не одговара само једна страна у овој драми која се режира од јула мјесеца.

Страни фактори Републику Српску виде као једну велику лабораторију за вршење експеримената. Од Републике Српске стварају таоца, који зависи од сваког њиховог потеза, док се борба за опстанак Српске посматра као позив у рат и сукобе. Оно што је видљиво на друштвеним мрежама јесу осуде потеза домаћих и страних лица који експериментишу са Републиком Српском и умјесто да долазе до рјешења, угрожавају сваку нашу слободу за коју смо се још прије 30 година изборили.

Гледаоци и читаоци, као и они који намећу санкције требали би да буду свјесни чињенице да ако се нешто некоме не свиђа не мора то да гледа, ни чита. Идући том логиком, онда би пола медијских кућа требало да добије санкције јер њихов садржај некоме не одговара.

Аутор: Милица Кресојевић

ВИЈЕСТИ ИЗ ИСТЕ КАТЕГОРИЈЕ