19/03/2026
Звали су га Том Сојер са Сењака. Од оца Крајишника је наслиједио снажну грађу, од мајке Пољакиње љубав ка спорту.
Истакао се као сјајан пливач, ватерполиста, фудбалер, скијаш, хокејаш, куглаш… у свим спортовима је био сјајан, али се одлучио да приоритет да глуми!
Северин Бијелић је чега год се дохватио претварао у успјех.
Рођен је 1921. године, и то у гардероби Народног позоришта између два чина једне драме као првенац тадашњег сценографа Јована Бијелића, иначе једног од наших најпознатијих сликара између два свјетска рата. И прије Другог свјетског рата је био голман БАСК-а, гдје је замијенио чувеног „Ел гранде“ Милована Јакшића, голмана репрезентације Србије у Монтевидеу. Бранио је гол омладинске репрезентације, а по завршетку рата је чинио прву генерацију Црвене звезде и био један од оснивача. Уписао је седам утакмица за црвено-беле, али се брзо пребацио на друге спортове, јер је, како сам признаје, мрзио фудбал.
Био је члан ватерполо клуба Црвена звезда, да би потом наступао и за Партизан.
За Бијелића се везује невероватна чињеница да је у једном дану успио да се такмичи у три спорта: скијању, пливању и фудбалу, подсјећа Курир. Ујутру је у трци на скијама на Копаонику освојио прво мјесто, потом сјео у аутомобил, дошао у Београд и одиграо поподне утакмицу. Невјероватан дан је завршио тако што је отишао на првенство у пливању и поставио нови државни рекорд на 200 метара прсно. Ни то му није било довољно, него је касније те вечери одрадио и тренинг утакмицу са репрезентацијом Београда у хокеју на леду.
Међутим, та свестраност у спорту као да га је и удаљила од истог. Убрзо се посветио својој другој љубави – глуми и од 1949. године постао члан београдског Народног позоришта. Играо је у више десетина филмова, међу којима и у чувеном „Кад будем мртав и бео“ Живојина Павловића са Драганом Николићем 1967. године.
Пет година касније иронија судбине се поиграла са Северином. Током љетовања у Велој Луци на Корчули, послије пливања му је позлило. Срчани удар у 52. години. Спаса му није било.
Северин Бијелић је неколико дана касније сахрањен у Алеји заслужних грађана у Београду.
10/03/2026
01/03/2026
14/03/2026
09/03/2026
Коментари
Пошаљи коментар