Потпредсједник СНСД-а Никола Шпирић сматра да у БиХ не постоји спремност за разговор и да се бошњачки политички фактор увијек крио иза леђа међународне заједнице која је неријетко преговарала у њихово име.

Никола Шпирић

– Ако након 26 година од Дејтонског споразума, два конститутивна народа изразе незадовољство са начином на који се води политика у БиХ, сасвим је логично да се каже, морамо сјести за сто и разговарати. Мене је страх неспремности политичког Сарајева да се разговара о свим отвореним питањима – рекао је Шпирић.

Он истиче да не стоји констатација да су закључци Народне скупштине Републике Српске о враћању надлежности напад на уставни поредак БиХ.

– Нисам сигуран да ће ови процеси поправити стање у БиХ и ријешити оно што ми сматрамо изазовима. Ова криза је настала од августа и још не знам коме је требала – рекао је Шпирић за БХРТ.

Никола Шпирић је навео да у БиХ није угоржен територијални интегритет и мир, али да је проблем што се не поштује Устав БиХ, а за то се кривац тражи на једној страни, која жели да се поштује базични Дејтонски мировни споразум.

Он је оцијенио да је бивши високи представник у БиХ Валентин Инцко кључеве заједничких институција „бацио изван терена негдје у коприве“, а да је након тога Уставни суд БиХ одлуком о имовини, о шумама створио политичку кризу, те да не зна коме криза одговара.

– Не слажем се са ставовима да ова политичка криза одговара било коме у Републици Српској, ни власти ни опозицији, али исто тако не одговара ни многима у Федерацији БиХ. Овдје се тражила појачана међународна арбитражност и арбитража и видјећемо у којем правцу ће се развијати процеси – рекао је Шпирић.

Он сматра да би сви у БиХ требало да траже компромис и да би, прије свега, високи политички функционери то требало да схвате као позив да сједну за сто и траже рјешења.

– Налазимо се између заоштрене политичке ситуације и компромиса. Компромис је увијек рјешење када дође до политичких тензија, не само у БиХ. Бојим се да у БиХ, што се тиче домаћег политичког фактора, станују само високи политички уцјењивачки капацитети – истакао је Шпирић.

Он је навео да би компромис био да се наметнити Инцков закона стави ван система, а да се задужи Савјет министара да у одређеном року изнађе законско рјешење које ће бити предмет парламентарне расправе и бити усвојено.

– То би можда био компромис који никоме неће нанијети штете, а омогућиће фунционисање институција – рекао је Шпирић.

Он је навео да Бошњаци чекају да међународна заједница успостави дијалог, док Срби позивају на дијалог, Хрвати, такође, позивају да се сједне и разговара о измјенама Изборног закона у БиХ.

– Бошњаци су у фази чекања да то неко извана ријеши. Бојим се да то није добро за БиХ и показало се увијек да смо, када није било спремности да се разговара о било којем отвореном питању, стајали у мјесту и да процеси нису текли у жељеном правцу – истакао је Шпирић.

Шпирић каже да није сигуран да наметање правде и демократије или демократизације институција у БиХ може доћи преко санкција, које нису дио рјешења.

– Будућност БиХ зависи од унутрашњег дијалога и разговора о свим отвореним питањима. Присуство међународне заједнице у БиХ, од Дејтона до данас, произвело је велику дозу политичког паразитизма – рекао је Шпирић.

Он истиче да мора постојати опредјељење за рјешавања два велика изазова – Изборни закон и закључци Народне скупштине Републике Српске.

– А да би се на томе озбиљно радило морају се потези високог представника и Уставног суда ставити ван система, да би институције радиле у пуном капацитету – закључио је Шпирић.

ВИЈЕСТИ ИЗ ИСТЕ КАТЕГОРИЈЕ