30/12/2021

Дефиниција одмора, у смислу одласка преко љета негдје гдје се не ради, новијег је датума.
Средњoвјековни владари јесу имали љетње дворове, али је одлазак тамо био чисто практичне природе – ријеч је била о резиденцијама направљеним у топлијим крајевима, углавном од дрвета и гдје није било потребе за гријањем. Дворови ове врсте су били смјештени у лијепе, углавном шумовите крајеве на југу Србије, али о животу на овим мјестима данас знамо веома мало јер од њих није остало готово ништа.
Краљевски третман
Први српски владар за кога поуздано знамо да је ишао да се одмори, био је кнез Милош Обреновић. Он је волио да се опусти у Сокобањи, а његов конак и даље постоји у овом мјесту и претворен је у ресторан.
Друга локација за одмор кнеза била је виноград у Смедереву. Ту се саградио скроман љетниковац, а у чарима доброг вина су уживали и његови потомци. Љетњиковац Обреновића је свој пуни сјај доживио са посљедњим припадником ове династије. Краљ Александар и краљица Драга су вољели да се осаме, па су у граду на Дунаву проводили цијело љето.
И владари из династије Карађорђевић су вољели бање. Зато је Бања Ковиљача остала и данас позната као “краљевска бања”. У њој је уживао краљ Петар I Карађорђевић, који је ту 1908. године уз своју резиденцију подигао савремено сумпорно купатило. Данас је то модерно љечилиште и прелијепи велнес центар.
Међутим, тек потомци “чика Пере” су хедонизам довели на један потпуно нов ниво. Они су имали низ резиденција, а како је држава порасла мјеста за одмор су настала и на јадранском приморју.
О љепоти Господарског дворца на Бохињу причали су и на европским дворовима. Ипак, тек дворац на острву Блед је задивио европску елиту. На мјесту гдје се данас налази луксузни хотел, краљ Александар Карађорђевић је 1922. купио дворац који је градио аустријски војвода Ернест Виндишграц. Краљ је дворац преименово у “Сувобор”, а Блед прогласио љетњом резиденцијом.
Најатрактивнија дестинација за одмор династије Карађорђевић у Црној Гори била је некадашњи дворац првог југословенског краља у Милочеру. Изградња овог дворца са осам помоћних објеката финансирана је из приватне краљевске касе, а читава породица је вољела овдје да проводи вреле љетње мјесеце. Послије Другог свјетског рата, замак је адаптиран у хотел “Будванска ривијера” који данас могу да посјете сви који желе да се осјете “краљевски”.
Бијег од љетње жеге краљ Александар и његови насљедници умјели су да потраже и на брду код Крања у Словенији гдје се и данас налази краљевски комплекс.
И послије краљева – краљевски
На чари љетовања у луксузним дворцима није био имун ни југосовенски вођа Јосип Броз Тито. Он на свом “Галебу” можда јесте пловио цијелим свијетом, али је најчешће ипак одмарао “код куће” – и то “од Триглава до Ђевђелије”!
Тито је након рата наредио да се на Бледу изгради нова резиденција на мјесту гдје је некада стајао краљевски дворац, па је вила постала главно стециште политичких, дипломатских и протоколарних обавеза. Вила је у хотел претворена 1984. године.
Слично, и брдо код Крања је постало његова словеначка резиденција и место где је одлазио свако ко је желео и могао да буде виђен у друштву великог Маршала.
Ипак, нога обичног смртника у Југославији није могла да крочи било где. Сан свакога ко је нешто значио у СФРЈ био је да добије позив за одлазак на Брионе – у омиљено место за одмарање бившег југословенског председника Јосипа Броза Тита, објавио је Историјски забавник.
На Брионима су као Титови гости боравили Фидел Кастро, Џон Кенеди, Мао Цедунг, Ганди, Че Гевара, али и Софија Лорен, Мик Џегер и многи други.
Мјесто за које је важило да је на њега било “немогуће доћи, онолико колико је било тешко отићи са Голог Отока”, Маршал је толико волио да је овдје умио да проводи и по шест мјесеци, а ова љубав је трајала пуних 39 година.
Послије Титове смрти Бриони су проглашени за национални парк. У једном његовом дијелу затвореном за туристе данас се налази званична љетња резиденција хрватског предсједника.
07/12/2025
10/11/2024