Зоран Тегелтија, предсједавајући Савјета министара БиХ, рекао је да ће у БиХ морати да дође до консензуса људи који живе на овим просторима те да је највећа одговорност за кризу у БиХ тренутно на међународној заједници.

Зоран Тегелтија

– Не мислим на људе који су тренутно у БиХ, већ и на оне који су дуги низ година овдје и који су, покушавајући да докажу успјешност свог пројекта, многе ствари ломили преко кољена, формирали институције мимо Устава и давали им овлаштења и право да се понашају и доносе одлуке онако како они мисле да треба и сада је то достигло врхунац – рекао је Тегелтија у интервју за „Независне новине“.

Он истиче да је проблем у томе што међународна заједница није спремна да каже да су неке реформе, као што је реформа правосуђа, биле неуспјешне те да не жели да разговара о тим стварима у глобалу, већ само у појединачним дијеловима.

Када је ријеч о раду Савјета министара БиХ, Тегелтија истиче да је предуслов за то да он почне да ради на начин како се од њега очекује повлачење одлуке Валентина Инцка, бившег високог представника у БиХ, истовремено наглашавајући да ће одлуке које се буду након тога евентуално доносиле зависити од унутрашњих односа.

– Та одлука мора бити уклоњена из правног система БиХ, а начин на који ће они то радити нама није важан. Она је у правном систему мимо свих правила и норми и они који су омогућили да то дође у правни систем нека одлуче како ће је уклонити – рекао је Тегелтија.

БиХ и у 2022. годину улази без буџета, колико ће тешко бити радити у тим условима?

То није добро. Буџет је кључни документ за сваку земљу, тако би требало бити и за Босну и Херцеговину. Без буџета је тешко планирати годину, а привремено финансирање је обављање само основних функција. Било би добро да имамо буџет, јер бисмо на тај начин могли планирати активности и средства која стоје на располагању Савјету министара БиХ у области културе и повратка, који још није завршен. Можда најпроблематичнија ствар, уколико не буде буџета за 2022. годину, јесте да ће плате запослених у заједничким институцијама БиХ остати на истом нивоу. Те плате од 2008. године два пута су смањене и послије свих корекција најниже су од плата у свим другим институцијама на нивоу ентитета и кантона. Без буџета нећемо моћи помоћи ни здравственом сектору, јер смо ми 2020. години обезбиједили око 40 милиона директне подршке здравственом сектору и тај новац неће нестати, биће вишак прихода, али буџет је плански документ за једну годину и многим буџетским корисницима тај новац је потребан у том тренутку. Све што пролонгирате и урадите послије двије године не даје оне ефекте који би се остварили да су средства добили у том тренутку. У 2021. години Савјет министара БиХ два пута је усвајао буџет који је усвојило и Предсједништво и упутило га у парламентарну процедуру, али нисмо успјели да га усвојимо у парламенту БиХ. Како тренутно стоје ствари са политичком ситуацијом, врло лако нам се може десити да исто буде и са 2022.

Предуслов за усвајање буџета је усвајање документа оквирног буџета који на посљедњој сједници Фискалног савјета није прихваћен. Због чега?

Тако је. Тај документ је основ за доношење буџета и ентитета и заједничких институција. Основни проблем, као и сваки пут када се усваја тај документ, јесте расподјела средстава са јединственог рачуна између ентитета, Брчко дистрикта и заједничких институција. Увијек су постојали захтјеви за повећање средстава за заједничке институције и овај пут га нисмо усвојили. На сједници Фискалног савјета утврђен је приједлог документа, гдје су предвиђена повећања средстава за заједничке институције око 80 милиона КМ. Значајно расту приходи од индиректних пореза и сви ти ефекти прелили су се према кантонима, општинама и, наравно, ентитетима. Нико није имао ништа против, толики је раст индиректних пореза да се то мора видјети и на средствима која припадају заједничким институција БиХ. На приједлог премијера Српске Радована Вишковића одлука о прихватању или неприхватању је помјерена за неку другу сједницу. Моје стајалиште је да нам је потребан тај документ и да је раст индиректних пореза велики да се дио средстава мора обезбиједити за заједничке институције БиХ.

Дакле, није искључена могућност повећања буџета институција БиХ?

Није, до оног тренутка док Фискални савјет не донесе одлуку.

Споменули сте индиректне порезе. Приходи по том основу заиста биљеже рекорде. Због чега? Стиче се утисак да криза није погодила БиХ у оној мјери у којој се очекивало.

Евидентно је да је раст индиректних, и не само индиректних, већ и директних пореза резултат повећање привредне активности. Расту индиректних пореза свакако доприноси и инфлација и раст цијена одређених производа повећава основицу за опорезивање и сасвим сигурно доприноси расту прихода. Економска ситуација у 2021. години је добра и сви кључни макроекономски параметри су позитивни ако их поредимо са 2020. годином и то је било реално очекивати, јер смо у тој години имали шест мјесеци закључан систем. Али у многим сегментима макроекономски показатељи за 2021. су бољи него за 2019, која је у многим сегментима била рекордна. То је знак да је економија глобална, па тако и у БиХ, превладала најлошије стране пандемије и треба очекивати да у 2022. години настави да расте. Наравно, постоји страх од инфлације и раста цијена енергената. Ако инфлација узме великог маха, морају се повлачити други потези.

Може ли БиХ утицати на инфлацију?

БиХ нема своју макроекономску политику и конвертибилну марку смо везали за евро. Моја лична процјена је да ће у другој половини 2022. године инфлација бити враћена у реалне оквире.

Да ли је вријеме да БиХ преиспита улогу Централне банке БиХ и да ли постоји спремност за тако нешто?

У овом тренутку не постоји минимум политичке сагласности да БиХ мијења мјесто и улогу Централне банке и то је озбиљна материја да је БиХ, земља каква јесте, која има пуно отворених политичких тема, отварала то питање које се директно прелива на грађане кроз различите сегменте. Лично мислим да ЦБ БиХ може дати већи допринос укупној економској ситуацији и кроз ова овлаштења која у овом тренутку има, али за то је потребан консензус.

Има ли уопште назнака да ће у БиХ бити постигнут консензус и да ли данас Савјет министара БиХ ради или не ради?

Ако посматрате кроз сједнице Савјета министара, гдје сједимо министри и ја, можемо рећи да нешто и не ради, али ако посматрате све институције Савјета министара, министарства, разне агенције итд., оне су све ово вријеме радиле. Живот није могуће зауставити и због тога институције раде. Имате данас огромне гужве на граничним прелазима, а замислите да смо блокирали рад УИО или Граничне полиције. Што се тиче Савјета министара као извршног органа, он заиста има проблема у доношењу одлука и ми из Републике Српске учествујемо у раду онолико колико су нам дозволили закључци Народне скупштине Српске. Наш став је да нећемо блокирати никада оно што утиче на здравље људи и оно што може угрозити финансијски и економски грађане.

Да ли је предуслов да Савјет министара БиХ профункционише повлачење наметнутих измјена Кривичног закона, јер се стиче утисак да је криза ескалирала толико да ни повлачење тог закона не би дало ефекта?

За нормалан рад представника из Републике Српске у заједничким институцијама, без обзира на то да ли је то парламент БиХ, Савјет министара БиХ или Предсједништво БиХ, то је повлачење одлуке високог представника која се односи на измјене и допуне Кривичног закона БиХ. Та одлука мора бити уклоњена из правног система БиХ, а начин на који ће они то радити није нам важан. Она је у правном систему мимо свих правила и норми и они који су омогућили да то дође у правни систем нека одлуче како ће је уклонити. То је предуслов да радимо, а какве ћемо одлуке доносити, то је нешто сасвим друго. Као и до сада, о неким одлукама немамо сагласност. Неки имају интенције да праве потпуну централизацију БиХ, што тешко може бити прихваћено из Републике Српске. Услов за нормалан рад је повлачење одлуке високог представника, а како ће институције функционисати, то зависи од унутрашњих односа.

Има ли спремности у међународној заједници да та одлука бившег високог представника буде повучена? Зар на тај начин не би признали пораз?

Највећи пораз и међународне заједнице и БиХ је да пустите некога да задњи дан свог мандата намеће законска рјешења. Не мислим да било ко треба да се осјећа пораженим или побједником и, врло једноставно, нешто што је нелегално унесено у правни систем, треба бити укинуто.

Било је и раније наметања, али није било овакве кризе.

Било је кризе одувијек. Откако сам изабран у Савјет министара БиХ, ми се налазимо у перманентној кризи. То је постојало и прије, само са већим или мањим степеном интензитета. Сјећате се да је одмах након избора Савјета министара крајем 2019. године дошла прва пресуда Уставног суда БиХ која се тиче имовинских односа у БиХ и већ тада је Република Српска рекла да не жели у томе учествовати. Онда је почела пандемија, борба против ковида нас из Српске је натјерала да преко тога пређемо и да се вратимо у систем рада.

Кога Ви видите као највећег кривца за кризу у БиХ, Уставни суд, међународну заједницу или некога другог?

Криваца је много. Ова криза не траје од данас, већ дуги низ година. Одговорност сносе сви они који су вршили власт у БиХ дужи период и када није било спремности да се БиХ мијења на унутрашњем плану, без обзира на то која политичка опција била из ФБиХ или Српске, као што одговорност постоји на овим људима који данас обављају функције. Међутим, по мом мишљењу, највећа одговорност је на међународној заједници, не мислим на људима који су тренутно у БиХ, већ и онима који су дуги низ година овдје, који су покушавајући да докажу успјешност свог пројекта то радили на начин да су неке ствари ломили преко кољена, формирали институције мимо Устава и давали им овлаштења и право да се понашају и доносе одлуке онако како они мисле да треба и то је достигло врхунац. Реформе које су они креирали и спроводили постале су највећа тачка спорења у БиХ. Проблем је у томе што међународна заједница није спремна да каже да је то било неуспјешно.

Које су, по Вашем мишљењу, реформе промашај?

Па, рецимо, правосуђе, које је у цијелости креирано од стране странаца и они сада толико примједаба износе на проблем правосуђа, прича се о неадекватној борби против корупције, а све институције су они креирали. Када желимо да разговарамо и кажемо да хоћемо да причамо о реформи цјелокупног система, они кажу не, и радили би само неке појединачне ставке.

Република Српска је кренула у процес враћања надлежности, једна од тих надлежности је и правосуђе. Вјерујете ли да је то могуће у овом тренутку?

Како ће БиХ функционисати, то треба да зависи од нас који живимо у БиХ и треба да је уредимо на начин да сви будемо задовољни. Странци знају рећи да се сви у тој земљи осјећамо комотно. С једне стране, ви код једног народа или групе људи имате осјећај да вам поједине институције у БиХ служе само као инструмент притиска на један народ на једну групу људи.

Мислите на институције правосуђа?

Па, рецимо, правосуђе. Имате најаве да ће предсједника Народне скупштине Републике Српске, предсједника Републике, српског члана Предсједништва за оно што су урадили у Народној скупштини Републике Српске судски прогонити. То се не може третирати никако другачије него као врста притиска. Морамо се вратити на почетак, сјести и договорити се шта нам треба.

Да, али у БиХ не постоји ни минимум сагласности о томе. Сада смо у некој пат позицији. Како ће се ово окончати на крају?

Постоји политичко Сарајево, које чека да рјешење наметне међународна заједница и која у принципу намеће само она рјешења која одговарају политичком Сарајеву. Мене брине то што велики број представника међународне заједнице није спреман да разговара и њихово образложење, када кажемо да нешто није у реду, јесте да кажу: „Не можемо о томе разговарати, не желе Бошњаци о томе.“ Било када у овој земљи мораће доћи до консензуса људи који живе на овим просторима. Сви скупа морамо разговарати. Република Српска је најупорнија у томе да се разговара, а имате и Хрвате, који су заинтересовани за неколико области да се усагласе, а са друге стране, имате групу бошњачких политичара који не жели ни о чему да разговарају, већ желе да задрже статус кво.

Хрвати условљавају излазак на изборе наредне године измјеном Изборног закона БиХ. Хоће ли бити избора идуће године с обзиром на то да смо све даље од договора о измјенама Изборног закона БиХ?

Мислим да ће бити измјене Изборног закона. У разговорима са појединим представницима међународне заједнице речено ми је да су послије договора о изборима у Мостару договорене измјене Изборног закона БиХ и да се то неће одмах усвајати у том првом кораку, већ да ће се то накнадно ријешити. Очигледно је да они који су тада договорили измјену изборног законодавства сада покушавају да одустану од те приче. Мислим да има превише и обећања и обавеза да би на крају неко могао од тога да одустане. Преговоре Бошњака и Хрвата више доживљавам као борбу ко ће више или мање добити од Изборног закона БиХ. Уколико евентуално не би дошло до измјене изборног законодавства, реално је и могло би се десити да Хрвати бојкотују изборе. Уколико то уради хрватска страна, не видим разлог да се избори одрже.