Лист „Време“ у чланку из 1937. године под називом „Нови дани поносног крајишког гнијезда“ пише о „чудесном преокрету Бањалуке“, која је „од огромног турског села постала модерна европска варош…“

На почетку текста аутор наводи да међу многе градове у краљевини Југославији, који су захваљујући народном уједињењу показали огроман напредак, спада и Бањалука.

„До рата огромно турско село чијим је сокацима од бир земана струјао касаблански живот, Бањалука је претворена у модерну европску варош. И не само у техничком погледу, него и сав њен друштвени живот пробуђен приликама потпуно је еволуисао“, пише београдско „Време“.

У наставку се наводи да Бањалука представља двије необичне физиономије – једна је прошлост, а друга замах новог доба:

У грађавинском погледу град се развијао без система и плана. Зидане су кућице, дизали су се објекти, који су пркосили и најосновнијим принципима правилне изградње. О регулационој линији најмање се водило рачуна. Цијели декор Бањалуке била је двоспратница Реалне гимназије, која је била најмонументалнија грађевина…“

Аутор текста Намик Куленовић у наставку пише да је у бањалучкој прошлости свуда владала нечистоћа, као и да су странци бјежали од бањалучког гостопримства јер се хотелска индустрија налазила у повоју, а културни живот старе Бањалуке подржавало је тек неколико друштава.

Ипак, нови дани искупили су тешким милионима старе невоље и недаће, које су за дуги низ година мучиле ово поносно крајишко гнијездо, наводи се у тексту.

„Чим је Бањалука постала главни град и сједиште Врбаске бановине, дошло је до чудесног преокрета у цјелокупном њеном животу – дошло је до полета на свим пољима рада. Примјетила су се велика напрезања, приватне и државне иницијативе, које су тежиле заједничком циљу – уређењу вароши, стварању нове Бањалуке. И тако рећи преко ноћи на мјестима гдје су до јуче стајала стара муслиманска гробља и махале и читави џемати, никле су модерне европске четврти – свуда је оставила траг та чудна американска брзина“, пише Куленовић.

За неколико година на темељима старих кућерака освануло је преко седам стотина нових модерних објеката, а данас је, како наводи аутор, „Бањалука центар Врбаске бановине и цијеле Босне“.

„Њезине красне алеје, правилне улице пуне зеленила остављају најљепши утисак. Бањалука има и своје посебне чари. У њој се сукобљавају два свјетска утицаја – састају се културе истока и запада. На једној страни са лијеве стране Врбаса развија се интензивно европски дио града, док у другом дијелу још увијек цвјета старо „добро доба“.

Горњи Шехер, љековита сумпорна бања остао је као једина успомена из римског доба, када су овим странама ишле и враћале се побједоносне легије. Бањалука сама по себи је иначе пуна интересантности.

Изор: СРБИУБИХ