НОВОСТИ

АМС Српске: Гужве на граници са Хрватском |

ЦИК БиХ сматра да жалбе не испуњавају законске претпоставке |

Кремљ: Мир у Украјини може да наступи још данас |

Велики петак – најтужнији дан у историји свијета и човјека |

„ОЗНА СВЕ ДОЗНА“ И ДАНАС ЈЕ УЗРЕЧИЦА Мрачна страна златног доба Титове Југославије урезала се у подсвијест народа |

ОВО НИСТЕ ЗНАЛИ О НИКОЛИ ТЕСЛИ Велика трагедија српског генија, а за све је крив један од најутицајних људи на свијету, из чувене породице! |

ШАРГАНСКА ОСМИЦА, ДРАГУЉ МОКРЕ ГОРЕ: Настанак пруге красе бројне легенде и једно остварено пророчанство Тарабића |

МЈЕСТО ГДЈЕ СЕ ЗАМОНАШИО ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ! Од оснивања било познато по преписивању богослужбених књига |

СПАСИО ЖИВОТ КРАЉУ ПЕТРУ Написао је једну од најљепших химни српских војника, коју су многи покушали да украду |

У петак облачно, могућа слаба киша |

„Српска мајка“ на ратној фотографији симбол патње

16/06/2021

Симбол страдања у Другом свјетском рату Козаре и Поткозарја, као и цијеле Југославије, свакако је фотографија Жоржа Скригина, начињена на Козари, јануара 1944. године. На фотографији се налази Козарчанка, Кнежопољка, Милица Тепић са сином Бранком на леђима, и кћерком Драгицом, а бјеже од разјарене усташке силе.

 

фотографија Жоржа Скригина, начињена на Козари, јануара 1944. године

фотографија Жоржа Скригина, начињена на Козари, јануара 1944. године

 

Њен муж Бранко је убијен. Кућа и имање спаљени. Остала је сама са двоје нејаке дјеце. Три године после рата умрла је од туге.

Мајка Кнежопољка, Милица Тепић

Мајка Кнежопољка, Милица Тепић

 

 

Та прича о српској мајци поновљена је још стотину и стотину пута. Није било тог рата у којем српска мајкај највећи симбол чистоте, пожртвовања и љубавиј није страдала. Смјерна, љубазна и никада осветољубивај она је обасјавала свјетло новога пута и боље будућности. Изузев највеће љубави своје деце она никада није била похваљена, награђена, стављена на пиједестал славе. То су били неки други. Не би она то ни хтјела.

Скригин је сликовито описао како је настала ова фотографија:

„Јануарско зубато сунце дигло се доста високо када смо добили обавештење да кренемо према Кнежопољу…Гостопримиви Козарчани хтели су да нам олакшају ову офанзиву, па смо добили чак и коње за јахање…Заједно са нама кретао се и велики збег. Сви су они били натоварени стварима потребним за дуже вријеме. И када смо сишли у Кнежпоље, видео сам једну жену која је ишла изоловано од осталих. Она је водила једно дете за руку, а друго јој је било привезано на леђима. Она, осим дјетета, носи и неопходне ствари за одбрану од зиме и дуже офанзиве. Ту су били: јорган, торба са храном, па чак и лонци. Јашући поред ње чекао сам прилику да је боље снимим…Отрчао сам двадесетак метара испред ње и легао у траву, чекајући да наиђе. Дубоко замишљена она се приближавала, држећи и даље руку на лицу. И коначно израз који сам хтео са снимим, био је испред мене”.

Када је Скригин питао Милицу где се запутила, она му је одговорила:

„У првој су ми мужа убили, сад су и кућу спалили. Ех да ми није ово двоје, знала бих ја куда”, наводи Србија данас/Медији.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести