01/07/2021
Српски романтичарски пјесник Бранко Радичевић (1824-1853)
Српски романтичарски пјесник Бранко Радичевић (1824-1853)
Године 1836. уписао је Гимназију у Сремским Карловцима, гдје је завршио шест разреда латинске школе. Седми и осми разред Гимназије завршио је у Tемишвару, а двије године послије уписао је студије права у Бечу.
Вративши се у Беч 1849. уписао је студије медицине, како би нашао лијек за ову болест, од које су преминули многи чланови његове фамилије.
У Бечу се дружио са Вуком Караџићем и Ђуром Даничићем па је идеја да своја дјела ствара на народном језику добила велику подршку.
Прву збирку пјесама објавио је 1847. године. Био је први пјесник који је писао на чистом народом језику и то у духу романтизма модерне Европе.
Године 1851. изашла је његова друга збирка пјесама, која је након радосног романичног тона, попримила извјесну дозу елегије.
Интензивно се дружио са породицом Вука Стефановића Караџића. На једном од тих дружења упознао је Вукову ћерку Вилхемину Мину Караџић. Мина је била веома образована и талентована дјевојка. Говорила је српски и њемачки језик, преводила књижевна дјела…
Tом приликом родило се пријатељство између Вукове ћерке и младог пјесника које је трајало све до његове смрти. Поједини историчари тврде да је Бранко био заљубљен у Мину, те да га је та љубав инспирисала да јој напише пјесму „Певам дању, певам ноћу“, која је постала једна од Бранкових заштитних књижевних знакова.
Бранко Радичевић је преминуо 1. јула 1853. године у бечкој болници, а у моменту његове смрти његовала га је Ана Краус, супруга Вука Караџића. Сахрањен је првобитно у Бечу.
Међутим, Бранкова жеља била је почива на Стражилову, а након неколико неуспјелих покушаја Српска омладина му је 1883. године испунила ту жељу.
На тридесету годишњицу смрти пјесника његови посмртни остаци су премјештени на Стражилово.
Извор: СРНА
