НОВОСТИ

КАКО ЈЕ ТИТО ПОСТАО НАСЉЕДНИК КАРАЂОРЂЕВИЋА И ПРЕВАРИО ВОЈНИКЕ Остали без полуга, јер им је обећао златне вц шоље! |

КАДА ГРЈЕШНИК ПРИЂЕ САВИНОЈ ВОДИ, ОНА ПРЕСТАЈЕ ДА ТЕЧЕ: О чудима ове светиње причају сви, па и народи других вјера |

ЈЕДАН ОД ПОТОМАКА АРЧИБАЛДА РАЈСА САЧУВАО НАЈВАЖНИЈУ СТВАР ЗА СРБЕ! Све ствари поклонио музеју, али не и ово… |

КРАЈИШНИК ОСНОВАО НАЈВЕЋИ СРПСКИ СПОРТСКИ КЛУБ! Невјероватно, али у једном дану успио да се такмичи у три спорта! |

КО СУ ХЕРОЈИ, А КО НЕГАТИВЦИ У СРПСКИМ НАРОДНИМ ПЈЕСМАМА? Син главног одметника највећи српски јунак |

ОРАО КРСТАШ Света птица код Срба у улози двоглавог орла! Нажалост, пријети јој… |

ЈУГОСЛОВЕНСКА ЈАВНОСТ БИЛА ШОКИРАНА, ОГЛАСИО СЕ И ТИТО Након објављивања „Јеретичких прича“, на Ћопића је бацано дрвље и камење |

Цвијановићева честитала Минићу: Доказ да су институције Српске способне да се одбране од политичких манипулација |

Минић поднио оставку; Овим показујемо политичку снагу, биће изабрана нова Влада |

КО ЈЕ БИО ЈЕДАН ОД НАЈМОЋНИЈИХ СРБА? Остао сироче, обогатио се тргујући само једном намирницом! |

Од атентатора до министра

02/07/2021

Атентат на надвојводу Фердинанда често се поистовјећује само са Гаврилом Принципом, човјеком који је тог судбоносног дана пуцао, али он у том науму није био сам.

 

Гаврило Принцип

Гаврило Принцип

 

У самом атентату учествовало је седам особа. Били су распоређени по маршути од поља до Градске вијећнице у Сарајеву.

Након атентата, Принцип и остали атентатори, као и бројне особе које је Аустроугарска полиција идентификовала као сараднике, били су ухапшени и осуђени у моменту кад је оружје већ увелико звецкало Европом, а свијет хрлио у сукоб незапамћених размјера.

Петорици завјереника изречена је смртна казна, док су тројица (укључујући и Принципа) добили максималну казну од 20 година затвора, с обзиром на то да су били малољетни.

А судбина једног од њих је нарочито интересантна!

Од атентатора до министра

Васи Чубриловићу у Сарајеву је суђено заједно са браћом Вељком и Бранком. Учитељ Вељко Чубриловић осуђен је на смрт.

Васу је младост спасила смртне казне. Он је 1914. имао само 17 година и осуђен је на 16 година најстрожег затвора. Казну је издржавао у Сарајеву.

Послије Првог свјетског рата и распада Аустроугарске монархије, крајем 1918. године, Чубриловић је ослобођен. Накнадно је завршио гимназију, а затим и Филозофски факултет и постао професор историје. Докторирао је 1929. године историју на Београдском универзитету, на тему „Босански устанак 1875 – 1878“. Године 1939. примљен је за ванредног професора на Филозофском факултету у Београду.

За вријеме Другог свјетског рата, Васа поново бива ухапшен. Ширио је антињемачку пропаганду и одбио да прихвати мјесто на Београдском универзитету за вријеме окупације. Био је у логору на Бањици све до краја 1943. године када је пуштен.

Послије рата, Васа се посветио политичкој каријери. Био је министар пољопривреде, касније и шумарства и редован члан САНУ. Добитник је Октобарске и Седмојулске награде, као и носилац ордена југословенске звијезде са лентом.

Доживио је дубоку старост. Умро је у Београду 1990. године као посљедњи живи учесник сарајевског атентата.

 

Извор: Историјски забавник

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести