У француском замку Шенонсо, на првом спрату, испред собе Катарине Медичи налази се фламанска таписерија џиновских пропорција на којој је приказан Косовски бој. Према ријечима тамошњег кустоса, француска краљевска кућа наручила је ову баснословно скупу таписерију са српским мотивом због тога што се на Косову одиграла најважнија битка у средњем вијеку у Европи.

Таписерија џиновских пропорција на којој је приказан Косовски бој

Замак Шенонсо, у француском оригиналу “Château de Chenonceau”, налази се у близини истоименог сеоцета у департману Ендр и Лоара у централној Француској, у долини реке Лоаре, и смјештен је дословно изнад њене притоке – ријеке Шер. Послије Версаја, ово је најпосјећенији дворац у домовини галских пијетлова, те га тако годишње посјети око 800.000 туриста.

Његова историја почиње у 13. вијеку, али је првобитна грађевина спаљена 1412. године због побуне племићке породице Маркес, која је била његов власник. Жан Маркес га је обновио пар деценија касније, али га је његов насљедник продао Томасу Бојеру, дворском надстојнику краља Шарла VIII почетком 16. вијека. Он је срушио замак и саградио потпуно нови за шест година, а радове је махом надгледала његова супруга Катрин Брисоне.

Због неплаћених дугова круни, краљ Франсоа I Валоа је конфисковао замак 1535. године, а десетак година касније краљ Анри II га је понудио на дар својој љубавници Дијани де Поатје. Она је 1555. године наложила да се сагради лучни мост који ће замак спојити са другом обалом ријеке Шер, а надгледала и градњу вртова…

Током Првог свјетског рата замак је служио као болница, а током Другог је био бомбардован и од стране Њемаца и од савезника. Служио је као рута за бјекство из њемачке окупационе зоне на другу обалу на којој је била квислиншка власт, мало лабавија. Послије рата је поново рестаурисан.

Због тога што су жене одиграле кључну улогу у његовом настанку и развитку, и у његовој историји уопште, често се назива и “дамским дворцем”.

Његова магична лепота и чињеница да се налази изнад ријеке, није једини разлог због кога га спомињемо. Наиме, испред собе Катарине Медичи на првом спрату налази се фламанска таписерија џиновских пропорција на којој је приказан Косовски бој.

Наш историчар др Бошко Бојовић – професор византологије на Сорбони и члан Европског друштва културе – при посјети овом замку није крио своје одушевљење када је налетео на за нашу јавност, како обичну тако и стручну, практично непознато умјетничко дело које се тиче директно нас и који показује дубоке културне и психолошке везе Срба и Европе.

– Срби су од 15. вијека у тој причи, између двије ватре, у којој се некада потоне, а некад исплива, али то није разлог да потцјењујемо сами себе. То сам схватио када сам видео огромну таписерију из 16. вијека са представом Косовског боја у француском краљевском дворцу Шенонсо.

Питао сам кустоса зашто је француска краљевска кућа наручила баснословно скупу таписерију са српским мотивом, а он је одговорио да се на Косову одиграла најважнија битка у средњем вијеку у Европи. То у приличној мјери демантује нашу историографију, која у свом “позитивизму” Косовску битку стално настоји да демистификује.

Извор: Телеграф