Република Српска сматра да је дијалог, у доброј вјери и у оквиру Дејтона, кључ дугорочног успјеха БиХ и чврсто је увјерена да БиХ може успјети под условом да домаће стране и међународна заједница поштују Дејтонски споразум, наведено је у 28. Извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН, који је упутила Влада Српске.

У документу се истиче да је Дејтонски споразум камен темељац регионалног мира више од четврт вијека и не само да је донио трајан мир, него је и дао формулу за стабилност и демократско управљање у земљи са три дубоко подијељене етничке групе са снажним, али различитим идентитетима.

У Извјештају се наводи да су године тешких дипломатских напора, поткријепљених детаљним анализама расположивих опција за успостављање мира у БиХ, произвеле Споразум којим у потпуности није био задовољан нико, али су га сви прихватили, те да су напади на тај документ унутар и изван БиХ непромишљени, кратковиди и опасни.

Да би се разумјела потреба за посебним уставним системом који је успостављен Дејтонским споразумом, како се наводи, прво треба познавати компликовану и трагичну историју БиХ, која је, током своје цјелокупне историје, најчешће била административна јединица неке стране колонијалне силе.

Становништво БиХ чине превасходно три народа – Бошњаци који су претежно муслимани, Хрвати који су претежно римокатолици и претежно православни Срби.

Сваки од ова три народа има снажан историјски, културни и вјерски идентитет и дубоке ране из историје сукоба на овом подручју, гдје су се различите регионалне колонијалне силе бориле за превласт над Балканом.

– Постоји велика доза разумљивог неповјерења између грађана БиХ, које је укоријењено у сјећањима на убијене пријатеље и рођаке, уништене куће и расељене породице у ратним сукобима – истиче се у Извјештају Савјету безбједности.

Ту се наводи да, иако је грађански рат у БиХ из деведесетих био разоран за све народе у БиХ, данак плаћен у том рату мањи је него у раздобљима крвопролића у прошлости.

Као примјер се наводи да је током Другог свјетског рата пронацистички хрватски усташки режим, који је управљао подручјем БиХ у том раздобљу, поклао, уз сарадњу неких локалних муслимана, око 800.000 Срба, заједно са десетинама хиљада Јевреја и Рома.

– Сјећања Срба у БиХ на страдање од руке других народа још су свјежа, а њихов страх од губитка права и потпадања под политичку доминацију другог народа није ирационалан и не може се једноставно избрисати неким политичким одлукама чланова међународне заједнице – наводи се у Извјештају.

Дејтонски споразум одговорио је на међунационално неповјерење у БиХ успостављањем децентрализованог уставног система који већину владиних функција препушта двјема аутономним политичким јединицама, који се у Споразуму називају ентитети.

Устав БиХ, као Анекс 4. Дејтонског споразума, институцијама на нивоу БиХ даје свега неколико надлежности, као што су спољна и спољнотрговинска политика, док „све владине функције и овлашћења, која нису овим Уставом изричито дата институцијама БиХ, припадају ентитетима“.

– Значајна аутономија загарантована је ентитетима Дејтонским споразумом дјелимично и ради боље функционалности БиХ, која се обезбјеђује максималним смањењем броја спорних питања која захтјевају одлуке на нивоу БиХ. Као што је Ричард Холбурк, главни преговарач испред САД у Дејтону, рекао 2007. године, „Босна је федеративна држава. Мора и бити структурисана као федеративна држава. Не можете имати унитарну владу зато што би се земља вратила сукобима“ – напомињу у Извјештају.

Устав БиХ, додаје се, такође укључује механизме заштите сваког од некада зараћених конститутивних народа у БиХ.

– На примјер, Устав предвиђа трочлано Предсједништво састављено од по једног Бошњака, Хрвата и Србина. Према Уставу: „Предсједништво ће настојати да усвоји све одлуке… консензусом“, а члан Предсједништва који није сагласан може спријечити да одлука Предсједништва ступи на снагу у одређеним околностима. Ови механизми заштите сваком конститутивном народу дају увјеравање да неће пасти под доминацију једног или више других народа – наведено је у Извјештају.

Током година, додаје се, кроз уредбе о људским правима и притисак чланова међународне заједнице, БиХ је све више централизована под бошњачком контролом уз флагрантно кршење Устава.

– Било је повремених међународних напора да се поново отворе преговори о дејтонском компромису и измијени Устав БиХ тако да се да легитимитет већ извршеној неуставној централизацији. Приједлози амандмана, као што су „априлски пакет“ из 2006. године и разговори у војној бази Бутмир из 2008. године пропали су јер њихова визија централизованије БиХ није у потпуности одговарала историјској и политичкој стварности БиХ. Устав БиХ је тако задржао свој децентрализован карактер – истиче се у Извјештају.

Ипак, истакнуто је у Извјештају, пошто је усвајање легитимних амандмана на Устав пропало, СДА и њене присталице у ОХР-у редовно пренебрегавају Устав у служби централизације.

У 28. Извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН истиче се да критичари специјалних дејтонских механизама заштите регија и националних заједница нису свјесни чињенице да је таква заштита уобичајена у успјешним демократским државама широм Европе и свијета.

– Као што је детаљније наведено у Прилогу другом уз 27. Извјештај Српске Савјету безбједности УН, многе земље које имају неколико снажних националних или вјерских идентитета осигурале су мир и стабилност уграђујући регионалну аутономију и национална права у устав. Успјех ових држава, међу којима су и дугогодишње чланице ЕУ, показује да не постоји контрадикција између успјешне владавине, са једне, и регионалне аутономије и националних права, са друге стране – наглашено је у Извјештају.

Уз то, додаје се, успјех држава чланица ЕУ које имају регионалну аутономију и национална права у свом систему такође показује да не постоји разлог који би онемогућио спровођење директива ЕУ у БиХ уз очување дејтонске формуле.

– Република Српска је у потпуности посвећена Дејтонском споразуму, као и суверенитету, територијалном интегритету и уставном поретку БиХ – истиче се у Извјештају.

Република Српска своју опредијељеност досљедно наглашава већ дуги низ година у својим редовним извјештајима Савјету безбједности УН.

Њена опредијељеност укључује и одлучност да се Устав БиХ, укључујући одредбе које гарантују аутономију ентитета и права конститутивних народа, вјерно поштују.

– Српска инсистира на томе да уставну структуру успостављену Дејтонским споразумом и владавину права засновану на тој уставној структури поштују стране и у БиХ и ван ње. Српска ће наставити да ради на заштити својих права из Устава БиХ политичким и правним средствима, уз став да БиХ може успјети и напредовати само ако се буду штитила права ентитета и конститутивних народа – наведено је у Извјештају.

У документу се наводи да Република Српска сматра да је дијалог, у доброј вјери и у оквиру Дејтона, кључ дугорочног успјеха БиХ те да је чврсто увјерена да БиХ може успјети под условом да домаће стране у БиХ и међународна заједница поштују Дејтонски споразум.

Да би БиХ имала икакву шансу да успије и оствари просперитет важно је да чланови међународне заједнице подрже Дејтонски споразум, укључујући Устав БиХ, који је основни елемент који овај споразум чини успјешним.

У Извјештају се наводи да, нажалост, неки чланови међународне заједнице са ароганцијом гледају на Дејтонски споразум, те да њихови необавијештени и непромишљени ставови представљају тријумф наивне наде над искуством и угрожавају стабилност и будућност земље.

– На примјер, забрињава то што резолуција њемачког Бундестага о БиХ, коју је усвојио 7. јула 2022. године, указује да се Њемачка, један од гаранта Дејтона, окреће против Споразума. Резолуција позива на укидање Устава БиХ, очигледно у корист неког новог, постдејтонског устава који би избрисао конститутивне народе БиХ. Међутим, заштита конститутивних народа Уставом БиХ била је један од кључева трајног мира у БиХ. Чисто „грађанска“ БиХ била би она у којој би сви у БиХ дошли под доминацију најбројнијег народа, Бошњака, на челу са исламистичком СДА – истакнуто је у документу.

Наглашава се да је таква БиХ незамислива и потпуно неприхватљива за Србе и Хрвате те да је једина будућност БиХ је да буде земља са ентитетима који уживају висок степен аутономије и механизмима заштите три конститутивна народа, како је загарантовано Дејтонским споразумом.

– Како су написали амерички научници Давид де Брујин /Давид де Брујин/ и Марта Врбетић, резолуција Бундестага је `опасно неуравнотежена и изричито одбацује кључне карактеристике Дејтонског споразума`. Резолуција представља и непримјерено уплитање у унутрашње ствари БиХ – наведено је у Извјештају.

Република Српска позива њемачку владу да се одмах и недвосмислено огради од резолуције Бундестага и још једном потврди подршку Њемачке Дејтонском споразуму и Уставу БиХ.

– Нажалост и на изненађење, њемачка влада за сада ћути, што изазива легитимну забринутост у погледу привржености Њемачке Дејтонском споразуму, њеног мијешања у послове БиХ и будућих намјера према БиХ. У свјетлу ових забрињавајућих сигнала из Берлина, други чланови међународне заједнице требали би да апсолутно јасно ставе до знања да се не слажу са позивом Бундестага на укидање Устава БиХ и позову Њемачку да се поново обавеже на подршку Дејтонском споразуму – наглашено је у документу.

Да би БиХ остала одржива као држава, истиче се у Извјештају, бошњачки политички врх мора коначно престати да одбацује Дејтонски компромис и активно ради на његовом подривању.

– Усвојеном платформом СДА тражи се потпуно укидање дејтонског уређења – укључујући ентитете и механизме заштите конститутивних народа – у корист унитарне државе у којој би потпуно доминирао само један конститутивни народ: Бошњаци – пише у Извјештају који је Влада Српске упутила Савјету безбједности УН.

Додаје се да СДА такође одбија изборну реформу коју захтјева одлука Уставног суда БиХ у предмету „Љубић“ јер се њом угрожава хегемонија бошњачког политичког врха.

– Непопустљивост СДА у погледу спровођења одлуке у предмету `Љубић` изазвала је дуготрајну политичку кризу у ФБиХ и навела хрватске странке да позову на територијалну реорганизацију БиХ како би се заштитила равноправност Хрвата као конститутивног народа – наводи се у Извјештају.

Лидери бошњачких политичких странака, додаје се, и даље се супротстављају јасној одредби Устава БиХ да је спољна политика у надлежности Предсједништва БиХ.

– Поред тога, бошњачке политичке странке малициозно блокирају кључне пројекте економског развоја у Републици Српској. На примјер, политичари попут Бисере Турковић покушавају да зауставе изградњу хидроелектране „Бук Бијела“, која би производила 93 МВ безкарбонске и јефтине електричне енергије и новог аеродрома у Требињу, који би подстакао економски развој југа БиХ – наведено је у Извјештају.

Истиче се да ускраћивање могућности једном народу да несметано слиједи свој економски развој и користи своја природна богатства и ресурсе представља кршење члана првог Међународног пакта о грађанским и политичким правима и члана првог Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима, чија су права уграђена у Устав БиХ.

– Дејтонски Општи оквирни споразум у првом члану гласи: „Стране ће остваривати своје односе у складу са начелима изложеним у Повељи УН, као и у Хелсиншком завршном акту и другим документима Организације за безбједност и сарадњу у Европи“. Повеља УН, Хелсиншка декларација и Повеља ОЕБС-а из Париза за нову Европу такође признају право на самоопредјељење народа – наводи се у документу.

У Извјештају се наводи да Дејтонски споразум штити право на самоопредјељење Бошњака, Срба и Хрвата тиме што ентитетима БиХ даје широку аутономију и успоставља механизме заштите три конститутивна народа у БиХ.

– Блокирањем виталних економских пројеката негира се право на самоопредјељење народа загарантовано Дејтоном. Што више Бошњаци у Сарајеву Србима и Хрватима буду ускраћивали ово право, то ће се српско и хрватско грађанство све више питати да ли до самоопредјељења може доћи и на неки други начин – истиче се у документу.