05/07/2021
УНЕСЦО је саопштио да су културно уметничка друштва и народно плесне трупе такође битни носиоци и практичари овог плеса.
„Коло има важну интегративну функцију, његујући колективне идентитете и носи ознаку локалних и регионалних заједничких идентитета“, наводи УНЕСЦО.
„Директно учешће је најчешћи начин преношења вјештина, а вјешти плесачи мотивишу друге играче. Међутим, може да се научи и преко образовних система, у балетским и музичким школама“, пише на порталу „УНЕСЦО-а“.
Етнографски музеј у Београду објавио је да је Међувладин комитет за очување културног наслеђа донео одлуку о упису кола 7. децембра 2017. године, на свом 12. редовном засједању на острву Чеџу у Јужној Кореји.
Процедура за упис традиционалне народне игре коло на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа покренута је на основу одлуке Националног комитета за нематеријално културно наслеђе у децембру 2015. године, наводи се у саопштењу. Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду припремио је номинацијски досије, који је у марту 2016. године Министарство културе упутило у процедуру усвајања. Досије је припремљен у сарадњи са предлагачима елемента за Унескову листу, Факултетом музичке уметности, Ансамблом традиционалних игара ,,Коло“ и Центром за истраживање и очување традиционалних игара Србије.
„Упис елемента на Унескову листу значи да ће овај дио нематеријалног културног наслијеђа постати међународно видљивији, али и да ће различите заједнице јасније увидети да дијеле заједничко наслијеђе, подстаћи их да у већој мјери комуницирају и буду спремне да учествују у заједничким активностима, програмима и пројектима за очување и преношење елемента“, пише у саопштењу.
Коло је најраспострањенија игра на територији цијеле Србије, а изводи га српско православно становништво, које га сматра обељежјем националног идентитета, као и друге етничке и конфесионалне заједнице.
Извор: Тањуг
21/12/2024