Изјава бошњачког члана Предсједништва БиХ Дениса Бећировића „представници нижих јединица немају овлашћења у вођењу спољне политике“ у себи садржи правно неутемељену тврдњу према којој он, спомињући име Милорада Додика и наводећи да он наводно нема овлашћења у вођењу спољне политике БиХ, у ствари хоће рећи да Република Српска нема никаквих овлашћења у тој уставној материји, рекао је професор уставног права Милан Благојевић.

Благојевић наводи да таква Бећировићева тврдња отпада када се узме у обзир оно што је прописано Уставом БиХ.

– Наиме, у том уставу јесте прописано да је спољна политика у надлежности БиХ и то Предсједништва БиХ као једне од заједничких институција на нивоу БиХ. Али, управо се у Предсједништву БиХ ниједан акт из спољне политике, без обзира да ли се тај акт зове одлука, закључак или има неки други назив, не може донијети ако нема сагласности свих чланова Предсједништва – рекао је Благојевић.

Подсјетићу на члан 5. став 2. тачка д) Устава БиХ, према којој српски члан Предсједништва из Републике Српске који се не слаже са актом Предсједништва БиХ може тај акт прогласити деструктивним по витални национални интерес Републике Српске. У том случају коначну одлуку више не доноси Предсједништво БиХ него Народна скупштина Републике Српске, двотрећинском већином својих посланика.

Из ове одредбе Устава БиХ је јасно да и у области спољне политике, а то значи и у томе да ли ће БиХ учествовати на скупу у Тирани, коначну одлуку доноси Република Српска. У том смислу и господин Милорад Додик као предсједник Републике Српске, који у том својству представља Српску и изражава њено државно јединство, има уставно право да од српског члана Предсједништва БиХ затражи да о било којем питању спољне политике, па и о учешћу БиХ на скупу у Тирани, коначну одлуку донесе Народна скупштина ради заштите виталних интереса Републике Српске.

Према томе, из свега наведеног је јасно да, ако се држимо слова Устава БиХ, никако не стоји тврдња да господин Додик као предсједник Републике Српске наводно нема овлашћења у вођењу спољне политике. Напротив, предсједник Републике Српске и те како може утицати на вођење спољне политике, узимајући у обзир оно што је прописано Уставом БиХ.