03/02/2023

Манастир Светог Пантелејмона у Лепчињцу надомак Врања је од 1903. године био „осиње гњездо“ четничке акције.
Ту су четници пред Богом полагале заклетву „Слобода или смрт“. Близу манастира налазила се граница са Турском, коју су Четници илегално прелазили и одатле улазили дубоко у територију османлија, у којој су вршили одмазде, подсјећа портал Лепоте Србије.
Четнички Војвода Петко Илић који је погинуо у борби 19. марта 1912. године, прењет је преко старе Српско-турске границе. По његовој посљедњој жељи саборци су га сахранили у манастиру.
Манастирски конак је запаљен од бугараша маја 1944. године. Тада је покраден и однијет у Бугарску велики дио архиве, као и детаљни записи о Четницима који су боравили у самом манастиру и из њега покретали акције.
Преостали архив који нису однијели са собом уништен је у пожару, а након свега убијен је и монах Меркурије.
Уништена је и Четничка одаја, мали музеј о Четничкој акцији у Старој Србији и Македонији у периоду 1904-1912. године, у којој је било експоната од велике историјске вриједности.
Свети Пантелејмон је у народу поштован као велики исцјелитељ и помоћник болеснима.
Ова светиња се налази на 22 км од Врања у предивној и нетакнутој природи.
Околина манастира и цијели овај крај обрасли су густом мјешовитом шумом, листопадном и зимзеленом, тако да добија диван и смирујући доживљај, а манастиру обезбјеђује потребну тишину и тајновитост.
Од 2000. године је женски манастир.
Одлуком Владе Републике Србије од 1. децембра 2005. године манастир је проглашен спомеником културе.
14/03/2026
09/03/2026