НОВОСТИ

НА САХРАНУ ИМ ДОШЛИ И НЕПРИЈАТЕЉИ Меша Селимовић написао сценарио за филм о храбрим официрима |

БОРИО СЕ ТРИ ГОДИНЕ, ПА ЗАМАЛО ПОГИНУО ДВА ДАНА ПРЕД КРАЈ РАТА За све криви трубачи! |

НЕУСПЈЕЛИ ПОКУШАЈ БИВШЕГ ВАТРОГАСЦА ДА УБИЈЕ КРАЉА МИЛАНА: Један од преврата на породицу Обреновић, ИВАЊДАНСКИ АТЕНТАТ |

НАЈТУЖНИЈА СРПСКА ПЈЕСМА Пјевало је 3.000 затвореника, до назлогласнијег логора стигло само њих 2.000, а многи га нису преживјели |

ОНО ШТО ЈЕ ОН УРАДИО ТОКОМ БОМБАРДОВАЊА 6. АПРИЛА МОРА ДА УЂЕ У СВЕ УЏБЕНИКЕ Српски “Индијана Џоунс” био је свештеник |

Сјећате ли се „ШТАФЕТЕ МЛАДОСТИ“: Да са њом у руци трче имали су привилегију само најбољи у свом селу |

ЦРВЕНО ЦВИЈЕЋЕ ИЗНИКЛО ИЗ ЗЕМЉЕ НАТОПЉЕНЕ КРВЉУ СРПСКИХ ЈУНАКА |

ОД СОЦИЈАЛИСТЕ ДО КОНЗЕРВАТИВЦА: Како је политички живот Николе Пашића био ПУН ОБРТА |

Шта све крије „Палата Србија“ унутар својих зидина? Изазива одушевљење свих који прођу поред ње |

ЗАШТО ЈЕ ДРАЖА УБИЈЕН БАШ 17. ЈУЛА И КОМЕ СУ У 3 ПРИМЈЕРКА ПОСЛАЛИ ФОТОГРАФИЈУ МРТВОГ МИХАИЛОВИЋА? Најбоље чувана тајна ликвидације четничког вође |

Граорац: Подриње – „црна тачка“ правосуђа БиХ и Хашког трибунала

16/01/2025

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац рекла је Срни да је Подриње „црна тачка“ правосуђа БиХ и Хашког трибунала, јер ни након три деценије, упркос бројним доказима, још нико са бошњачке стране није адекватно кажњен за монструозна убиства више од 3.000 српских цивила са овог подручја.

 

– Постоје бројни докази, видео-снимци, посмртни остаци, изјаве преживјелих свједока о овим злочинима, те документација патолога Зорана Станковића, који говоре о томе на који начин су ови људи мучени и убијани – истакла је Граорчева.

Она је поручила да српски народ никада не смије заборавити стравичне злочине у Скеланима и цијелом Подрињу које су у протеклом рату вршили муслимански војници.

– Људи у Скеланима су убијени од ратних хорди Насера Орића само зато што су били Срби. Најмонструозније је да су убијена и дјеца која су само тражила спас, а међу којима су били браћа Димитријевић и многи други – нагласила је Граорчева.

Она је истакла да изгледа да нема правде за српске жртве рата јер правосудне институције на нивоу БиХ још ништа не чине да се процесуирају ови злочини.

Према њеним ријечима, трагедија је у томе што се ови злочини понављају, јер су и у Другом свјетском рату исти злочини почињени над Србима од њихових комшија.

– Његовањем културе сјећања на ове догађаје, прислуживањем свијећа убијенима и преношењем истине на генерације које долазе можемо спријечити да се овакви злочини никада више не понове – рекла је Граорчева.

Говорећи о данашњем обиљежавању у Требињу 30 година од смрти Александра Маслеше, најмлађег борца Требињске бригаде Војске Републике Српске, Граорчева је истакла да је Маслеша дао свој млади живот за Српску, вјерујући у слободу и у боље сутра.

– Српски борци у протеклом рату су само бранили своја вјековна огњишта. Имали смо ситуације да су млади борци дали своје животе бранећи нашу отаџбину – Републику Српску. Нама остаје да се трајно сјећамо Александра Маслеше, Споменка Гостића и свих других младих бораца Војске Републике Српске и преносимо истину генерацијама које долазе о њиховим храбрим подвизима – поручила је Граорчева.

Код Централног споменика за 305 страдалих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице данас ће бити служен парастос и одата почаст убијеним Србима из овог мјеста и сусједних села, од којих је 69 настрадало тог датума прије 32 године у нападу муслиманских снага.

Настављајући етничко чишћење средњег Подриња и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана.

Двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима неколико дјеце. Рањено је 165 мјештана.

У Требињу ће данас бити обиљежено 30 година од смрти Александра Маслеше, најмлађег борца Требињске бригаде Војске Републике Српске.

Маслеша је преминуо 16. јануара 1995. године на Војно-медицинској академији у Београду од посљедица рањавања на Борачком језеру код Коњица 27. септембра 1994. године.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести