23/05/2025
– Републичка управа финансира објекат, покушава да уведемо масовне процјене вриједности непокретности, да би то донијело бенефите буџету, али и за саме грађане. Битно је да имамо евиденцију о свим некретнинама, морамо да за све вриједности, знамо ко су власници, јер уколико нису, порез на непокретности није правничан – истакао је Станковић.
Додаје да је то обиман посао, који ће трајати најмање пет година.
– Мора се знати шта колико вриједи и чије је власништво. Између 30 и 40 одсто непокретности у Српској није опорезовано – каже Станковић.
Упитан да прокоментарише, зашто то није другачије, Станковић је истакао да још увијек постоје објекти, који су дограђени или нови објекти у једном дворишту, које грађани нису пријавили.
– Стање на терену, некада буде веће него што то грађани заправо пријаве. Овим пројектом, то ће се регулисати – каже Станковић.
Градски менаџер Лакташа, подручја, које је учесник овог пројекта и један од бољих примјера спровођења истог, Милош Гверо, истакао је да су Лакташи први у Српској који су податке Републичке управе и Пореске управе успјели увезати.
– Највеће заслуге за то, наравно припадају Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове. Реализацију овог пројекта, требају све колеге у свим заједницама озбиљно да схвате. Када је ријеч о непописаним подручјима, објекти који најчешће нису евидентирани су куће и помоћни објекти у руралнијим подручјима – каже Гверо за наш Јутарњи програм.
Истакао је да су прије овог система, Лакташи годишње губили око милион и 200.000 КМ на порезима непокретности.
– На крају 2020. године порез на непокретности у Лакташима износио је око 890.000 КМ, док је на крају 2024. године, износио преко 2 милиона КМ – додаје Гверо.
01/07/2025
30/06/2025
29/06/2025