Министар финансија у Савјету министара Срђан Амиџић рекао је за РТРС да Кристијан Шмит жели да платама и пензијама наших грађана исплати арбитражни спор са Вијадуктом.

– Зна се како се средства дијеле са јединственог рачуна. Највећим дијелом се користе за измирење обавеза, које се користе за пензије и плате када су у питању радници и буџетски корисници. Сада Кристијан Шмит жели да од тих средстава узме 110 милиона марака и исплати на рачун на Каналска острва, а 120 милиона марака за набавку скенера, за ЦИК. Такође, желе да плате 70 милиона марака када је у питању седам институција културе – објашњава Амиџић.

Амиџић каже да, „људи који живе у Српској и примају плату из буџета, пензионери, они који примају субвенције, треба да плате 400 милиона марака на основу нечијег става и хира“.

– Назовите то како хоћете. Ово је директни удар на сваког грађанина у Српској. Али ово са Владом Српске нема никакве везе. Крајњи циљ је да ове исплате почну да касне, а да ми плаћамо институције културе у БиХ или неке скенере, који се налазе у Сарајеву. То је недопустиво и ако неко мисли да на такав начин може да фунцкионише БиХ, то је нереално – истакао је Амиџић за РТРС.

Амиџић каже да Тужилаштво БиХ треба да испита ко је 2004. године дао спорну концесију и ко је тада био на власти.

– Позивам све надлежне иституције, које се баве тим пословима да реагују. Чињеница је да је Правобранилаштво БиХ рекло да рачун на који треба да се исплате средства је рачун на који се не могу исплатити средства. Рачун се налази на Каналским острвима, а ЕУ Калска острва сматра земљама трећег свијета. Два човјека која тренутно „гурају“ да се новац исплати на тај рачун су Бранислав Бореновић и Кристијан Шмит. Да вас подсјетим, комисија која је тобоже била направљена да се утврди право стање о Вијадукту била је ствар само притиска да се та средства пребаце – подсјећа Амиџић.

Када су они у Министарству финансија БиХ неће и не желе да пребаце та средства на Каналска острва.

– Тако је рекло и Правобранилаштво. Не може да се нађе траг новца за ту концесију која је дата 2004. године. Сада чујем да се умијешала и канцеларија ОХР, која жели да наметне одлуку зато што Бореновић не може да „изгура“ да се пребаце та средства. Нико у Министарсву финансија БиХ није српеман да то уради поготово ако имамо Правобранилаштво БиХ које је рекло да се та средства не могу пребацити, нити уплатити на достављени рачун. Нико не жели да каже који је траг тог рачуна, како се новац дијели. Оно што смета Бореновићу, јесте то што ми споримо да се новац пребаци у земљу трећег свијета – каже Амиџић.

Амиџић сматра да свако треба да одговара и за овај арбитражни спор.