Република Српска има довољно ресурса и механизама да, без кршења Дејтонског мировног споразума, пласира своје политичке ставове ван граница БиХ иако је спољна политика званично у надлежности заједничких институција, изјавила је савјетник предсједника Републике Српске Ана Тришић Бабић.

Ана Тришић Бабић

Бабићева је за Срну истакла да министарка иностраних послова у Савјету министара Бисера Турковић остаје неславна епизода у дипломатској историји дејтонске БиХ, али и опомена Републици Српској да област спољних послова и спољне политике не смије да препусти само Сарајеву.

Према њеним ријечима, бивши амбасадор БиХ Бисера Турковић је током мандата на функцији министра иностраних послова показала сву своју некоректност и ставила се у службу њене партије – СДА, умјесто БиХ и њених ентитета.

– Приликом формирања претходног сазива Савјета министара, и с обзиром на то да том приликом нико никоме не може да одређује кадровска рјешења за поједина мјеста, сложили смо се са тадашњим приједлогом СДА да за министра иностраних послова буде именована госпођа Турковић, јер се тада радило о бившем амбасадору са солидним дипломатским искуством – рекла је Бабићева.

Она је подсјетила да је Турковићева у почетку исказивала коректност са којом је наступила, али је врло брзо све то пало у воду јер се потпуно идеолошки и у сваком другом погледу ставила у службу једне партије – СДА.

Бабићева је истакла да се Турковићева оглушила о Устав БиХ и њене законе.

– Она се оглушила о правила дипломатске службе. Узурпирала је надлежност Предсједништва БиХ и самовољно преузела вођење спољне политике. Једноставно, она се потпуно одметнула из система БиХ и дипломатске службе – рекла је Бабићева, која је раније била замјеник министра иностраних послова.

Бабићева је навела да су она и њени сарадници, позивајући се на прописе, позитивну праксу, усвојене пословнике и све оно што је обавезујуће за сваког функционера и због чега може бити санкционисан, покушавали да зауставе Турковићеву и њено недипломатско и непринципијелно понашање.

– Покушавали смо да је зауставимо. Упозоравали смо, приговарали, те скретали пажњу на погубне посљедице таквог дјеловања. Ништа није помогло. На крају смо поднијели и неколико кривичних пријава против ње, али узалуд – истакла је Бабићева.

Према њеним ријечима, јасно је зашто је Турковићева, као војник своје странке и извођач идеје о унитарној БиХ, без Срба, кренула тим путем и зашто је као министар у једном мандату уништила какву такву репутацију коју је стекла као амбасадор у неколико мандата.

– Али, то све сад већ постаје прошлост и не завређује да се враћамо на њу. Она остаје неславна епизода у дипломатској историји дејтонске БиХ – рекла је Бабићева.

Амбасадор БиХ у Словенији Милорад Живковић рекао је Срни је спољна политка БиХ, коју је мимо уставних надлежности и одлука Предсједништва БиХ протеклог мандата спроводила Турковићева, скандалозна и приватизована с циљем промоције њене странке и, што је још поразније, стварања тзв. унитарне БиХ.

Живковић је подсјетио на велики број њених дипломатских гафова као што су аутобиографија коју је распродавала по дијаспори БиХ по цијени од 20 евра, покривање марамом преко главе приликом посјете министра спољних послова Ирана Хосеина Амира Абдолахиана Сарајеву, иако је БиХ секуларна држава, чиме је подржала ирански режим у борби против властитог народа и људских, а посебно права жена у тој великој земљи које се боре за достојанство и слободу.

Он је на рачун Турковићеве упутио и критике за непотизам, упозоравајући да су „подобни и блиски кадрови“ враћани у сједиште у Сарајеву како би им била издата нова рјешења и/ли/ продужени мандати.

– Укратко, сваки конкурс је намјештен. Најприје приме људе као савјетнике у кабинету или на уговоре о дјелу, а онда су они некаквим чудом увијек први на листама након испита са енормним бројевима бодова – тврди Живковић, позивајући се на поуздане изворе.

О свему овоме, истакао је он, у више наврата су током претходних година од Министарства тражени одговоре и појашњења, међутим у сједишту те институције сматрају да, како је навео, нису дужни полагати рачуне јавности.