Седмог јануара приjе 80 година умро је Никола Тесла, један од највећих умова 20. вијека и научник чији су нас проналасци увели у нови миленијум.

Без Тесле не бисмо данас имали мобилну телефонију и интернет, ни радио, ни телевизију, планетарну електронску мрежу, управљање на даљину, хеликоптере, фонтане, кућне апарате, али ни турбине које производе струју.

Изумио је и обртно магнетно поље, индукциони мотор…, а званично је регистровано око 300 његових патената у 26 земаља, и то прије него што је изумио планетарну размјену енергије и повезивање људи, а највећи број пантената остварио је у САД, гдје је живио 60 година, подсјећа Србија данас.

По њему је названа јединица за мјерење високог напона и јединица јачине магнетног поља, а Теслина заоставштина је 2003. уписана у регистар Унеска.

Никола Тесла преминуо је у 87. години живота. Умро је у сну, у свом апартману на 33. спрату хотела у ком је провео својих посљедњих десет година живота, гдје је плакао и причао успомене са краљем Петром дригим Карађорђевићем. За вријеме комеморације Тесли, свирана је пјесма „Тамо далеко.“

Урна са Теслиним пепелом постављена је најприје на гробљу у Њујорку, а у Београд је пренијета 1951. гдје се и данас чува у његовом Музеју.

Споменици Тесли налазе се у Београду, у Ужицу и САД и то на Нијагариним водопадима, на Менхетну, у порти цркве Светог Саве у Њујорку и у Силицијумској долини.