ПОТПУКОВНИК Светолик К. Урошевић (1882-1958) из Велике Дренове код Трстеника, био је међу завјереницима против Краља Петра Првог Карађорђевића 1906. године, али је ријетко упућенима у ову историју, ипак познатији по догађајима, који су услиједили након неуспјеле завјере.

Када су планови против Краља пропали, Светолик је био међу ухапшеним официрима. Осуђен је на смрт, али је успио да побјегне из затвора у Аустроугарску. Тамо се преквафикиковао за трговца, али је његов патриотизам побједио.

Србија је, наиме, помиловала све политичке осуђенике у тренутку када је схватила да мора да започне рат против Турске. Светолик Урошевић је знао шта му је чинити. Вратио се у земљу и у балканским ратовима командовао четом у 7.Пешадијском пуку, који је, симболично, носио име човјека против кога је ковао завјеру – „Краљ Петар Први“.

Био је истакнути ученик у биткама код Битоља, на Ретким Буквама и Калин Камену, наводе Новости.

Према доступним историјским подацима у Библиотеци „Јефимија“ у Трстенику, Урошевић се борио са својом четом и у Првом свјетском рату. У августу 1914.године рањен је у окршају на Ади Циганлији, али већ наредног мјесеца бори се под Калемегданом. Поново је рањем у борбама на Маљену крајем исте године, док је у селу Дреновац рањен по трећи пут.

Са својим јединицом, повлачио се преко Албаније на Крф, а касније учествовао у првим борбама на Солунском фронту. У великој Горничевској борби против Бугара, 6. августа 1916. године, рањен је четврти пут. Потом, у Бизерти, у Тунису, на дужности је командира чете у Првом добровољачком пуку, гдје је успјешно изводио обуку међу добровољцима из Америке и српским ђацима, регрутима. До краја Великог рата је још три пута рањен!

Послије ослобођена је са чином резервног пјешадијског потпуковника, био инспектор у Министарству трговине и индустрије, а затим, савјетник у Министарству финансија до пензионисања 1928. године.Од 1930. до 1939. године био је предсједник Удружења резервних официра и Удружења бранилаца Београда. У том времену у Београду је подигнут Ратнички дом који је послије Другог свјетског рата промијенио име у Дом ЈНА.

Светолик К.Урошевић био је носилац бројних одликовања: официрска Карађорђева звијезда са мачевима четвртог реда, Орден Бијелог орла са мачевима, Орден Светог Саве, Орден Југословенске круне, Орден „Ишаи Ифтихар Туниског беја“, Сребрна и Златна медаља за храброст, Медаља краља Петра првог и све ратне Споменице. Умро је 1958. године у Београду.

РОЂЕНИ БРАТ БИО ЈЕДАН ОД 1.300 КАПЛАРА

ВОЈИСЛАВ К. Урошевић (1893-1914), учитељ и рођени брат Светолика Урошевића био је на војној обуци у Скопљу као један од чувених 1.300 каплара. Послије само два мјесеца обуке нашао се на фронту.

– Као поднаредник у 2. батаљону XВ пука, одмах сутрадан по доласку из Скопља, и први од другова из Ђачког батаљона, погинуо је у близини Лазаревца и сахрањен код цркве села Шопића –написао је управо Светолик Урошевић за књигу „Скопски ђачки батаљон 1914“.