Као што су велике и умне главе казале, данас у овом нејуначком времену опште окупације потпуно је незамисливо да неко погине у двобоју, у борби за руку вољене жене, пише Магацин портал.

Згражавање ,,обичног,, свијета јавља се и када неко да свој живот за идеју или вјеру, посебно ако се то догоди стотинама или хиљадама километара од свог огњишта. Читајући недавно списак страних и палих добровољаца Отаџбинских ратова, у мору Руса, Грка, понеког Румуна појави се и име овог Бугарина из херојске породице Василев.

Евгениј је приступио Војсци Републике Српске током 1993. године, распоређен је у јуначку 4. Озренску бригаду која је бранила Возућу и јужне падине Озрена. Ова бригада уз помоћ осталих Озренских јединица водила је од 1992. тешке борбе против чак два муслиманска корпуса 2. из Тузле и 3. из Зенице. Свакодневне тешке борбе и чување Немањићких манастира прославили су ову бригаду. Посебно тешка година је била 1995, у љето усљед жестоких офанзива Армије БиХ и НАТО, све линије ВРС биле су на удару.

Помоћ у муницији, опреми и попуни јединица на Озрену изостала је. Приликом једног НАТО удара Евгениј бива рањен, међутим одбија наређење свог команданта да напусти линију и оде на лијечење. Тако рањен дочекао је и зору 10. септембра 1995. Тога јутра у 5 часова два муслиманска корпуса кренуше у по ко зна коју офанзиву на Возућу и Озрен. Два корпуса на две лаке пјешадијске бригаде, однос снага 16:1, на Возућу јуришају Муџахедини из Арабије, Туниса, Судана, Марока, Ирана… и баш они код Лозне заробљавају Евгенија. Код Завидовића, после страховитог мучења, су му одсекли главу.

Те 1996. г. Евгениј је одликован медаљом за храброст, годину дана касније његово тијело пребачено је у Софију уз највеће државне почасти. Испраћају посмртних остатака присуствовао је почасни вод ВРС. Тијело овог витеза дошао је да прими његов рођени брат, Александар Василев, кога је угостила предсједница РС Биљана Плавшић. Александар Василев је пошао стазама свога брата двије године касније. 1999. борио се као добровољац на Косову и Метохији гдје је три пута рањаван…