23/01/2023

Био је најприје само презвитер, пошто бијеше жењен, а када му умре жена, блажена Теозва, изабраше га и посветише за епископа у Ниси.
Одликовао се огромном свјетском ученошћу и духовним опитом. Учествовао је на Другом васељенском сабору. Мисли се да је он саставио други дио Симбола вјере. Велики бесједник, тумач Светог писма, и богослов.
У вријеме цара Валента збачен је с епископске столице и отјеран у изгнанство. Осам година проведе овај свети отац у изгнанству трпељиво сносећи све биједе и сва понижења. Најзад сконча у дубокој старости концем ИВ вијека преселивши се у Царство Божје и оставши кроз све вијекове на земљи као велико светило Цркве.
Српска православна црква слави га 10. јануара по црквеном, а 23. јануара по грегоријанском календару.
Овај светитељ је учинио много за ширење вјере и развој хришћанства. Светац је преминуо у биједи, али, према предању, ниједном се због тога није пожалио. Живот је посветио заштити правде и невиних, као и утемељивању православља у хришћанству. Људе је учио да пронађу снаге за опроштај онима који су им нанијели неправду.
Сваки вјерник данас би требало да се помоли изговарајући ове ријечи:
Боже отаца наших, чини увијек са нама по Твојој кротости, не напуштај нас Твојом милошћу, но њиховим молитвама у миру уреди живот наш.
14/03/2026
09/03/2026