У ДИПТИХУ Светих Српске православне цркве, највише је мученика. Ови исповједници вјере Христове страдали су вијековима не одричући се Бога, свјесни невиђених патњи. Већ 20. вијек донио је много таквих судбина, посебно током постојања тзв. Независне Државе Хрватске. Један од таквих је и исповједник кога на дан 13. децембра молитвено прослављамо.

Митрополит Доситеј рођен је у Београду 5. децембра 1878. године, гдје је учио гимназију и богословију, коју је завршио 1899. године. Као питомац Фонда Митрополита Михаила упућен је 1900. године у Русију гдје је ступио у кијевску Духовну академију коју завршава 1904. са степеном кандидата богословских наука. Из Русије је отишао у Њемачку и ступио на Универзитет у Берлину, гдје је изучавао протестанску богословску науку. Након двогодишњих студија у Берлину, прешао је у Лајпциг, гдје је изучавао философске науке код професора Вунта, Хајнца и Фолкелта.

Замонашио се пред свршетак богословије (1898.) и добио јерођаконски чин. Године 1907. постављен је за наставника Богословије у Београду, гдје остаје до половине 1909. године, а онда као питомац Министарстава просвјете и црквених послова упућен је у Француску ради продужења студија. У Паризу се образовао на Сорбони и Вишој школи социјалних наука. На измаку 1910. године прешао је у Женеву као студент тамношњег Универзитета. У Женеви је остао до објаве Балканског рата у јесен 1912. године када се вратио у Србију и ставио на располагање својој Цркви и Отаџбини. Изабран је и хиротонисан за Епископа Епархије нишке 25. маја 1913. године.

Како је стицајем прилика Ниш постаје престоница Србије (1914-1915.), то је епископ Доситеј, као епископ нишки, постао центар свега доброчинства и милосрђа. Трагичне 1915. године остао је са својим свештенством и народом у Нишу и био интерниран од Бугара. По свршетку Свјетског рата, у јесен 1918 године враћа се у своју епархију.

У својству потпредсједника Средишњег архијерејског сабора учествовао је у преговорима са Цариградским патријаршијом на стварању јединства Српске православне цркве и њеном уздизању на степен обновљене Патријаршије. У доба великог покрета у Чехословачкој и Поткарпатској Русији, ишао је тамо као делегат Српске православне  цркве, гдје је остао три године. Исто тако као делегат Српске православне цркве био је у Женеви, Базелу, Атини, Бугарској и другим местима.

Говорио је одлично руски, чешки, њемачки и француски језик. Одликован је орденом Светог Саве првог степена са лентом, златном Обилићевом медаљом за храброст, орденом Карађорђеве звезде 4 степена, орденом Бијелог орла 4 степена и орденом Црвеног крста, руског и југословенског.

Изабран је 1932. године за првог митрополита Епархије загребачке у Загребу а на Цвети, 9 априла 1933. године, свечано је устоличен.

Митрополит Доситеј се нарочито истакао својим организаторским радом. Новооснованој Митрополији загребачкој поставио је чврсте темеље и дао значај који јој и приличи у таквој политичкој и културној метрополи као што је град Загреб.

Рат је митрополита Доситеја затекао у Загребу, у његовој резиденцији. На дан прогласа НДХ, 10.априла 1941. године, ухапшен је од усташа и са својим ђаконом Лазаром Живадиновићем затворен у злогласни затвор у Петрињској улици. О његовом страдању свједочи и изјава белгијског конзула Арнолда Роберта, који је кроз отвор на вратима ћелије број 8, видјевши тијело изнакаженог митрополита Доситеја, рекао: “Но, богами, ово је дивљаштво што ови људи раде”, подсјећа портал Светигора.

Тешко болестан премјештен је у болницу Милосрдних сестара. Умјесто лијечења “милосрдне сестре” свирепо су га мучиле и понижавале. Од њих је свакодневно мучен и злостављан, тако да му је сва брада била почупана. По свједочењу Божидара Церовског, шефа усташке полиције у Загребу, “Митрополит је био тако страшно измрцварен да је једва жив утрпан у воз за Београд”. У Земуну из теретног вагона болесног митрополита преузимају Њемачке окупационе власти и спроводе га у Београд. Неколико мјесеци послије тога умро је у манастиру Ваведење у Београду 13. јануара 1945 године, од тешких посљедица злостављања.

На редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве Митрополит Доситеј је, због свог мученичког страдања и исповједања православне вјере, унијет у Именослов Српске цркве као исповједник.