Послије дугог периода међусобних оптужби, политичких напетости и низа санкција, из Вашингтона је стигла вијест која је изненадила многе – Стејт департмент је поздравио одлуку Републике Српске. Стручњак за међународне односе Лучиано Калужа изјавио је да реченица која је до јуче дјеловала као дипломатска фантазија, данас је постала чињеница која говори много више од саме изјаве – она означава почетак промјене политичког курса у односима према Бањалуци.

Годинама уназад, америчка политика према БиХ била је заснована на идеји да се Република Српска ограничи, ослаби и прикаже као препрека технократским уређеним институцијама на нивоу БиХ. Администрација бившег америчког предсједника Џозефа Бајдена форсирала је концепт централизоване БиХ ослоњене на политичко Сарајево у којем би се Српска свела на административну маргину. Такав приступ, међутим, није дао резултате – указао је Калужа.

Он је указао да Дејтонски споразум није документ који се може преправљати по вољи једног центра моћи – то је компромис који функционише само када се поштују три народа, два ентитета и три политичке воље.

– Милорад Додик, упркос бројним притисцима, остао је досљедан политици очувања институционалне стабилности и права Републике Српске да сама одлучује о својој будућности. Док су други сумњали, он је градио односе са Русијом, Мађарском, Словачком, али и Америком, гдје је тиха дипломатија временом донијела прве резултате. Његова процјена да ће се глобални поредак промијенити и да ће прагматична политика замијенити идеолошку показала се тачном – појаснио је Калужа за Срну.

Осврнувши се на крај Бајденовог мандата и покушаје бившег амбасадора Мајкла Марфија и Кристијана Шмита да уведу правно-политички апсурд у БиХ, стручњак з амеђународне односе Калужа рекао је за Срну да је Шмит, човјек без мандата Савјета безбједности УН, у срцу Европе донио закон о самом себи.

– Милораду Додику се судило јер није желио да прихвати да један неизабрани странац буде изнад Устава и суда БиХ. Судило му је притом искључиво бошњачко тужилаштво и суд – без иједног Србина или Хрвата. Тај процес који је требало да га уклони са политичке сцене показао је супротно – да је Република Српска спремна да стане иза свог предсједника и да му, парадоксално, суђење доноси већу подршку него икада – истакао је Калужа.

Додик је, каже он, послије свега, одабрао да реагује мирно и институционално.

– Показао је да снага није у одмазди, већ у способности да сачува мир и ред. Управо то га је учинило кредибилним и у очима страних партнера. Стејт департмент сада, први пут послије много година, признаје Републику Српску као озбиљног саговорника и Додика као неизбјежног партнера – нагласио је Калужа.

Он је оцијенио да је Сарајево, у међувремену, остало затечено након суочавања са чињеницом да се међународни контекст мијења, а са њим и однос према онима које су дуго жељели да избришу из политичке карте.

– Додатни ударац за сарајевску политичку елиту, али прије свега за опозицију у Републици Српској, стигао је са друге стране свијета. Руско Министарство спољних послова, преко Марије Захарове, поздравило је избор Ане Тришић Бабић за вршиоца дужности предсједника Републике Српске – подсјетио је Калужа.

Он је указао да је Москва тиме послала јасну поруку: пријатељства која се не одричу ни под притиском дугорочно се исплате.

– У тој новој реалности, Додик дјелује као политичар који је преживио све промјене – и на крају их претекао. Док су многи његови противници мијењали стране, слогане и савезнике, он је остао досљедан и увјерен да политика није трка у брзини, већ у издржљивости. И зато, у времену друштвених мрежа, инстант ставова и кратког даха, Милорад Додик изгледа као човјек који је претекао своје вријеме, али и оне који су мислили да га могу зауставити – закључио је Калужа.