01/09/2021
Основана на подручју сукоба некадашњег Аустро-угарског и Османског царства, Југославија је ујединила обе културе на начин који није виђен још од времена Александра Великог, који је послије великих освајања асимилирао народе. Експеримент, ако могу тако да га назовем, трајао је нешто више од пола вијека. Идеалан из разлога што су у једној држави живјели сви јужнославенски народи. Стварање Југославије дјелимично је био и геостратешки потез Британије и Француске, да би се успорила или блокирала Њемачка.
Рат, политичке сплетке, унутарњи и спољњи притисци у то вријеме су тешко оптерећивали ову нову свјетску силу у настајању. Kао што је то био случај у многим таквим експериментима, на крају је ауторитарна власт постала нужна, можда и пожељна. Национални херој Јосип Броз Тито постао је тај „диктатор”, али је стекао свјетску славу и чврсто држао ствари под контролом, а Југославија је имала велику улогу на свјетској сцени. Међутим, када је његова моћ ослабила, супротне силе су нашле своје упориште. Нема научника или политичара који о томе данас не говори, али улога Тита у оснивању Покрета несврстаних националних држава је неоспорно велика и изузетно значајна, поготово за људе који сада живе у Хрватској, Србији, Црној Гори и осталим бивших југославенским земаљама.
У суштини, Покрет несврстаних тежио је самосталном развоју народа између великих сила с идејом која негира Хладни рат. Наравно, велике силе које су се бавиле идеолошким ратовима и имале су своје стратегије, које су укључивале апсорбовање сваке од тих сиромашних независних земаља. Kао што видимо данас, стратегија је била да се изазову битке које воде ка подјели и стварању немоћних земаља и народа широм свијета. Распад Југославије је најбољи примјер, гдје данас ниједна земља не показује наклоност према Покрету несврстаних.
Гледајући с дистанце на распад Југославије, јасно је да се ради о заокруживању геостратегије Вашингтона која се спроводи свуда, па и тешким методама. Акције Kлинтонове администрације су у то вријеме биле тајне за јавност, као што су и данас. У тексту “Одлука о интервенцији – Kако завршити рат у Босни” из 1998. године аутор Иво Х. Далдер каже „Док данас многи пишу рјечито и страствено како би објаснили неуспјех Вашингтона и Запада да се заустави етничко чишћење, логори и масакри стотина хиљада цивила, мало ко је то питање поставио у љето 1995. године, када су САД напокон одлучиле да преузму водећу улогу у окончању рата у Босни.
Сада знамо да су код нас тајно обучавани побуњеници одиграли кључну улогу у распарчавању регије преко организације познате као Атлантска бригада, која се борила у рату на Kосову на страни Ослободилачке војске Kосова (ОВK), а бројала је око 400 наоружаних бораца. Овај извјештај открива да су САД под лажним изговором водиле посреднички рат у бившој Југославији. Што се тиче Била Kлинтона и његовог нерадог уплитања у регију некад познату као Југославија, може се рећи да је то прљава историја геноцида и бескрајних лажи, пише „Ало“.
Атлантска бригада је дјеловала у разним посредничким ратовима на Балкану, а важни припадници су јој били смртоносне убице из иностранства. Амерички званичници у врху добро су их знали и управљајући њима вукли су конце на Kосову и широм Балкана. Југославија је постала прототип, и шаблон за дјеловање у Авганистану и Ираку, Арапском прољећу. Имена Медлин Олбрајт, Хавиера Солане, генерала Весли Kларка и других спомињу се и даље. У бившој Југославији су пријатељи кључних играча у владама буквално планирали да претворе народе и земље у кредиторе и инвестициони „елдорадо”. Прича о том геноциду у име демократије је страшна.
09/12/2024
08/12/2024
08/12/2024
06/12/2024