НОВОСТИ

НАРОДНО ВЈЕРОВАЊЕ О ДРВЕЋУ: Глог против вампира, јабука симбол љубави и пријатељства |

ЗАДУЖБИНА ОБИЛИЋА ПРЕД БОЈ НА КОСОВУ Мјесто гдје речено: Милош ти је, мајко погинуо |

ПОСТОЈИ ВЕЛИКИ РАЗЛОГ ЗАШТО СРБИ ПОШТУЈУ ПРАЗНИКЕ СВЕТИХ ПЕТКИ Царица Милица надмудрила султана Бајазита или ЧУДА СВЕТИТЕЉКИ |

ЗА ОВОГ БАНОВИЋА МАЛО КО ЗНА Осим Страхиње и овај херој је био на Косову ЕПСКА ПЈЕСМА ЈЕ ОЧУВАЛА МОЋАН ДЕТАЉ |

КРВАВА ХРОНИКА У ДОЊОЈ ГРАДИНИ Усташе отимале мушку дјецу за своје јањичаре! |

НАЈВЕЋИ СРПСКИ ОБАВЈЕШТАЈАЦ Уз раме са хашким сужњима Младићем, Павковићем, Лазаревићем |

НЕМА СПОРА ДА ЈЕ У НДХ НАД СРБИМА ИЗВРШЕН ГЕНОЦИД Смислила га и спровела држава |

НИЈЕ БИО СПРЕМАН НА ТРУЛЕ КОМПРОМИСЕ Ратник на бојном пољу трагања за истином и правдом |

У МРКОЊИЋ ГРАДУ ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ МАСОВНИХ ГРОБНИЦА Међу 181 жртвом и 10 жена |

ДЈЕЧАК ЗВЈЕРСКИ УБИЈЕН само зато што је био Србин: Стомак му је био пререзан у облику крста |

БРАНКО ЋОПИЋ: Сељаци у Босанској Крајини палили свијећу за Марка Краљевића

23/10/2021

По причању Бранка Ћопића у емисији „Кад сам био мали“, коју је уређивао Душко Радовић.

 

Бранко Ћопић

„Сјећам се на пример, некога мога комшије, кад ја њему читам пјесму о Краљевићу Марку. Онда кад, рецимо, дође до густога, кад Марка опколили Арапи, у пјесми има оно:’ ја једнога мене једанаест, ја двојицу мене десетине, ја тројицу мене деветине, ја четворицу мене осмине’, и тако даље, то дође оно шест – шест. Каже ‘ја шестину а мене шестина, шестина ми завежаше руке’. И у то вријеме, на огњишту она ватра мало се загаси, јер ја не читам према неком другом свијетлу, него према свијетлу ватре са огњишта. Кад се мало ватра загаси, ја не видим даље читати, онда скочи онај домаћин: ‘Јао жено, цијепај, каже ложи клупу’. Каже жена, ‘зашто да ложим ‘, каже ‘па погину Марко’, каже ‘који Марко’ – ‘ма Марко Краљевић побогу брате’…, наводи се на порталу Срби у БиХ.

И, кад је онај неки православни празник Задушнице, па кад се иду палити свијеће, за душу неких покојника, онда тај сељак иде, са оволикачку свијећу, купио у граду, и носи је преко рамена, и иде палити свијећу за душу Краљевићу Марку. Плаче успут, што кажу као година. Питају га: ‘Шта је?’ Каже: ‘Како нећу плакати, умро Марко’. Веле: ‘Који Марко’. Краљевић’ – каже.

И разумије се, плаче читав дан. Увече, увече се на рачун Маркове смрти напије. То вам причам просто, да покажем, какав је то менталитет, какви су то људи живјели у томе крају“, причао је Бранко Ћопић.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести