03/08/2021
„Сва мјеста стравичних покоља Срба биће обиљежена јер је намјера да се то заборави“, рекао је Милуновић.
Он је посјетио да је више пута истицао да је комунистички систем због покушаја стварања братства и јединства изједначавао жртве и злочинце, па је на споменицима писало да су родољубе побили фашисти.
„Под тим плаштом злочине су у саставу регуларних јединица НДХ чинили Хрвати и муслимани, посебно у Поткозарју. Овдје нема ниједног села, ниједне породице у којој није било жртава, а бројне породице су затрте. У правом смислу ријечи почињен је геноцид за који нико није осуђен“, рекао је Милуновић.
Он је навео да је у НДХ страдало 76.642 дјеце, те да је Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослобилачких ратова ове године установио и дан сјећања на ту дјецу.
„Дуго година политика је хтјела да се то сакрије, али обим страхота је био толики да се то није могло сакрити. Данас заселак Вуруне постоји на географској карти, али нема становника и то је резултат злочина 1941. године“, рекао је Дрљача.
Потпредсједник републичког СУБНОР-а Драго Тодић рекао је да су у Вурунама побијени први цивили на подручју општине Нови Град у Другом свјетском рату.
„Нажалост, то је био увод у велике злочине. Злочини који су почињени на Козари, Поткозарју нису забиљежени у историји. Овдје је страдало 14.000 дјеце до 14 година, а њих 24.000 одведено је у логоре. Коме су дјеца била крива?“, упитао је Тодић.
Парастосима, полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа јуче је у Новом Граду обиљежен Дан страдања цивилног становништва у Другом свјетском рату.
Парастос код спомен-обиљежја за 33 жртве у засеоку Вуруне и на мјесном гробљу гдје су сахрањене још 42 жртве, углавном дјеца страдала на Илиндан 1941. године, служио је свештеник Ненад Радуловић. Међу страдалима је и 14 дјеце до седам година, од којих двоје тек рођене.
Крајем јула и почетком августа 1941. године, једна бригада тек формиране „Павелићеве легије“ задржала се на простору новоградске општине око двадесетак дана и за то вријеме на најсвирепији начин убијала становништво новоградских села.
У подруму једне куће у Вурунама усташе су 2. августа 1941. године побиле 75 цивила.
Након покоља, на гробљу недалеко од куће у којој се десио злочин, сахрањене су 42 жртве, а преостале 33, које у том тренутку није имао ко сахранити, покопане су у заједничку гробницу.
Њихови посмртни остаци су остали ту све до 2006. године када је обављена есхумација и сахрана, а 2012. године изграђено је спомен-обиљежје.
Овај и друге злочине усташке власти НДХ почетком августа 1941. године, када је на простору Крајине побијено на десетине хиљада српских цивила, тематски обрађује књига професора Милоша Вујановића „Крвави печат“, објављена 2008. године, настала на основу прикупљеног материјала и сјећања преживјелих.
Раније данас у Храму Свете великомученице Марине у Масловарама служен је парастос за 296 страдалих цивила из Масловара, Црне Ријеке и Јошаве.
Помен је служен и код спомен-костурнице у Црној Ријеци и код спомен-табле на жељезничкој станици у Благај Ријеци.
Извор: Срна
12/01/2025