16/06/2021
Кнез Павле Карађорђевић
Књига је своје прво издање на српском језику, у тадашњој Југославији, доживјела 1990. године, а ново издање садржи донедавно недоступна документа Британске обавјештајне службе и објављено је поводом 80 година од пуча 27. марта 1941. године, у којем је кнез Павле свргнут и с породицом протјеран из земље.
„Павла сам упознао када сам се вјенчао с његовом кћерком Јелисаветом и још тада сам помислио да је он најтужније људско биће које сам икада видио. На његовом лицу, у његовим очима, у држању и говору видјело се да је то човјек који дубоко пати. Питао сам се због чега је тако. Био је то дубок унутрашњи сукоб – између љубави и дужности“, навео је аутор.
„Он се својој дужности аутентично посветио, али је тиме довео себе у парадоксалну ситуацију да његови највећи пријатељи (Британци), због одлука које је доносио, органузују преврат, пуч којим је скинут с власти. И то је најсрамнији тренутак у британској историји“, сматра Нил Балфур.
Након потписивања Тројног пакта 1941. године, услиједиле су демонстрације у Београду 27. марта и војни пуч којим је кнез Павле свргнут и послат у изгнанство, док су Краљевину Југославију окупирале Њемчка и Италија након кратког Априлског рата.
Према Балфуровим ријечима, кнез Павле је уочи рата покушавао да упозори британску владу, исто као и Винстон Черчил, да ће „монструм Хитлер“ прегазити Европу, Балкан, да ће кренути и на Русију, али да га, баш као ни Черчила, нису схватали озбиљно.
„Кнез Павле је видио шта се дешава на границама Југославије. Преклињао је Велику Британију за помоћ од 1936. до 1940. године. Стално је одлазио у Лондон, молећи за авионе, бродове, пушке, али није добио апсолутно ништа. И тако је било све до тренутка када је Велика Британија оцијенила да је у њеном интересу да угура Југославију у рат, тражећи од земље да изврши национално самоубиство. Павле је то одбио“, објашњава аутор.
„Спасио га је британски фелдмаршал, Черчилов пријатељ, који је био близак и с Павловом супругом Олгом и поштовао његову породицу. Он је омогућио Павлу да буде рехабилитован у Јужној Африци“, наводи Балфур.
Српског владара су по други пут рехабилитовали британски краљ Џорџ Шести и његова супруга, краљица Елизабета, која се с Павлом дружила двадесетих година прошлог века. Они су се потрудили да бивши регент у Лондону поново буде приман с највишим почастима и поштовањем, што је њему веома значило.
„Кнез Павле је по трећи пут био рехабилитован много година након своје смрти и за то је у потпуности заслужна кнегиња Јелисавета. Ја сам само написао књигу, и то из нужде, зато што нисам успио да убиједим два угледна историчара да се прихвате тог посла. Одбили су ме сматрајући да неће донијети зараду. Они би то учинили много опширније и детаљније. Ипак, Јелисавета ми је омогућила приступ породичним дневницима, познанство с професором Хофпнером на Универзитету Колумбија, који чува званични архив кнеза Павла. Ту сам пронашао импресивне биљешке, веома компликоване за дешифровање. Кнез Павле је на сједницама краљевског намјесништва, због тајности, биљешке записивао лијевом руком, на француском, на ћирилици, као у огледалу. Моја млада рођака Сели Мекеј је провела девет мјесеци у Њујорку с огледалом и успјела је да дешифрује све што је написао. То је био врло значајан корпус докумената“, објашњава аутор биографије.
Јелисавета Карађорђевић је рекла да је њен отац био врло затворена особа и да никада није с породицом разговарао о великим догађајима у којима је учествовао, те да је и она из књиге Нила Балфура сазнала „шта се дешавало у политици прије и током рата“.
„Имала сам могућност да у Лондону откријем тајну документацију, што смо додали на крај књиге, која објашњава шта су Енглези урадили, коме су и колико платили. То открива потпуно други аспект прошлости“, нагласила је Јелисавета Карађорђевић.
Кнез Павле Карађорђевић рођен је 1893. године у Санкт Петербургу, а умро у Паризу 1976. Након убиства краља Александра Првог Карађорђевића 1934. био је кнез-намјесник Краљевине Југославије, све до марта 1941.
До атентата на краља Александра Првог није се бавио политиком и живио је повучено са својом породицом. Из брака с грчком принцезом Олгом имао је синове Александра и Николу и кћер Јелисавету.
Извор: Видовдан