Београђани им махали мислећи да се враћају из борби са њемачким трупама, а они их засули БОМБАМА! Ко стоји иза савезничког разарања српске престонице?

Тог 16. априла 1944. године, 600 бомбардера полетјело је из Фође са југа Италије. Била је недјеља, био је Васкрс, био је то дан када је Београд завијен у црно.

Био је то дан који ће остати упамћен као Крвави Васкрс 1944.

У 11:56 небо над српском престоницом било је испуњено савезничким авионима Б-17 под командом 15. америчке ваздушне армије. Београђани су им махали мислећи да се враћају из борби са њемачким трупама.

Само тренутак касније, одјекнуле су прве детонације, а ужас је избрисао осмјехе са лица људи на улици који су панично покушавали да нађу заклон. Хиљаде њих никада се нису домогли спаса од 2.739 тона бомби које су савезници сручили над град.

Бомбе падале и на војне циљеве

Умјесто да бомбардују нафтну рафинерију у румунској Плоешти и тако пресјеку снабдијевање горивом њемачких трупа, “летеће тврђаве” сејале су смрт по Београду. Жртве су се налазиле на сваком кораку.

У ратним дневницима америчке ваздушне армије тога дана забиљежено је:

“Мисија на Плоешти напуштена усљед густе облачности над циљем. Гађане секундарне мете у Београду, аеродром, ранжирна станица и фабрика авиона. Извхештаје поднијело укупно 178 посада. Бачено је више од 500 тона бомби. Изгубљена два авиона, Б-17 “Ел Диабло”, серијски број 42-32065 из 99. групе, Њиллиам Хеадрицк пилот, 2 заробљена, 8 погинулих, и Б-24 Литтле Јесус, серијски број 42-52395, из 461. групе, погођен из ПВО топова, срушио се у близини Београда, пилот поручник Флоyд Њ. Њоодард.”

Званично, као легитимни циљеви наведени су колосеци Београд – Сава, Земунски аеродром, фабрике авиона Рогожарски и Икарус, фабрике Данубијус, Змај, Телеоптик, земунска жељезничка станица и аеродром.

Међутим, поред ових циљева на Крвави Ускрс 1944. бомбе су пале на породилиште “Краљице Марије” у Крунској улици, данас је то Студентска поликлиника, Бајлонијеву пијацу са ближом околином гдје је живот згубило 200 људи, као и Каленићеву пијацу, подсјећа Информер.

Бомбардована је Палата Албанија у којој је погођено склониште у коме су на мјесту погинули сви који су ту били сакривени, а истовремено су Теразије практично поравнате са земљом. На мети су били Технички и Правни факултет, више болница, међу којима и она у којој су се налазили на рехабилитацији болесни српски заробљеници из Немачке.

Страдала је црква Александра Невског, Централни хигијенски завод, Дјечја болница, Дјечји диспанзер, Болница за заразне болести, Дом слијепих, Ортопедски завод, Државни дом за мушку дјецу, Државни дом за женску дјецу, два дома за дјецу српских избјеглица из НДХ…

“Према поузданим обавештењима Врховне команде Југословенске војске, на Београд је пало 1.457 бомби првог и другог дана православног Ускрса. Порушено је укупно 687 зграда, а 20. априла је у рушевинама пронађен 1.161 леш. Број тешко повређених био је 1.468”, пише у радиограму упућеном 21. априла у Лондон.

Прави број жртава никада није утврђен. Спекулишесе да је било између двије и 20 хиљада убијених, али оно што се поуздано зна јесте, помало иронично, да су током Крвавог Ускрса погинула укупно 382 њемачка војника.

Према броју жртава и материјалној штети Крвави Ускрс био је сличан њемачком Бомбардовању Београда 6. априла 1941. године, а посљедице су биле видљиве и 70 година касније.

Зашто су савезници бомбардовали Београд?

Све околности које су довеле до Крвавог Ускрса у Београду ни данас нису најјасније. Бројне су спекулације о томе ко је тражио и желио да се Београд нађе под тако силовитим нападом савезнчких бомбардера. Док једни говоре да је све урађено према захтеву Јосипа Броза Тита, други говоре да иза свега стоји Дража Михајловић, а трећи спомињу Винстона Черчила.

Занимљиво, званични документи Балкан ер-форса, који је 1944. под британском командом 11 пута бомбардовао Београд и друге српске градове, и даље су под ознаком “Топ Сецрет”.

С друге стране, британски обавештајац Мајкл Лиз, човек који се 1944. налазио у Јабланичком округу, својевремено је изјавио да се “Стаљин сигурно грохотом смијао док су савезнички бомбардери убијали Србе за рачун његовог пулена Тита”.

Овој верзији приче иде у прилог чињеница да је Би-Би-Си, на дан Крвавог Ускрса, објавио да су савезници на захтјев маршала Тита бомбардовали Београд.