НОВОСТИ

СРПСКИ Робин Худ: Посљедњи војвођански хајдук Црни Максим отимао је од спахија и аустроугарских богаташа и ДИЈЕЛИО СИРОТИЊИ |

МУСЛИМАНИ СУ ЈОЈ ЗВЕРСКИ УБИЛИ СИНА ОД 12 ГОДИНА: Мајчини јауци и данас одзањају Балканом! |

ДАН КАДА ЈЕ ЦИЈЕЛА ЈУГОСЛАВИЈА ОСТАЛА БЕЗ СТРУЈЕ: Тито само што је умро, плашили смо се напада Совјета, а онда се десила АПОКАЛИПСА! |

Одбранио је СРПСКУ, а погинуо на Кошарама! ВОЛИО ЈЕ ОТАЏБИНУ, ЗА ЊУ ЈЕ ЖИВОТ ДАО! |

ПРВЕ КАМИКАЗЕ НИСУ ЈАПАНЦИ ВЕЋ СРБИ! Ово су јунаци који су извршили самобилачке акције да би спасли земљу од Нијемаца! |

Минић: Примјена одлуке о подршци на тржишту нафтних деривата на 124 продајна мјеста |

Додик: Конаковић злоупотријебио положај; Драго ми је да САД види у каквим условима радимо у БиХ |

Генерал Младић имао лакши мождани удар |

Тежак удес у Котор Варошу, страдала жена |

Додик: Војни савез Хрватске, Албаније и самопроглашеног Косова – савез против српског народа |

НАЈВЕЋЕ СТРАТИШТЕ СРПСКОГ НАРОДА Усташе у јаму бациле више од 180 Срба, није било милости ни за дјечаке

22/07/2023

У Корићку јаму у Билећи усташе су, прије 82 године бациле више од 130 Срба.

 

Најстарија жртва био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи Коста Глушац.

 

Из Црквене општине Автовац подсјећају да је Корићка јама код Билеће једно је од највећих стратишта српског народа на овим просторима.

 

У злочину који су починиле усташе муслимани из сусједног мјеста Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, убијено је, мучено и у Корићку јаму бачено више од 130 Срба, мјештана Корита и околних села.

Посмртни остаци корићких страдалника извађени су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи.

 

Међу страдалницима је највише било мјештана из породице Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић и Радан.

 

Прво спомен-обиљежје корићким жртвама подигнуто је 1966. године, а 1991. године, на 50 година од злочина, на споменик је постављена скулптура, рад академског вајара Нандора Глида из Београда, подјећа портал падрино.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести