НОВОСТИ

НАРОДНО ВЈЕРОВАЊЕ О ДРВЕЋУ: Глог против вампира, јабука симбол љубави и пријатељства |

ЗАДУЖБИНА ОБИЛИЋА ПРЕД БОЈ НА КОСОВУ Мјесто гдје речено: Милош ти је, мајко погинуо |

ПОСТОЈИ ВЕЛИКИ РАЗЛОГ ЗАШТО СРБИ ПОШТУЈУ ПРАЗНИКЕ СВЕТИХ ПЕТКИ Царица Милица надмудрила султана Бајазита или ЧУДА СВЕТИТЕЉКИ |

ЗА ОВОГ БАНОВИЋА МАЛО КО ЗНА Осим Страхиње и овај херој је био на Косову ЕПСКА ПЈЕСМА ЈЕ ОЧУВАЛА МОЋАН ДЕТАЉ |

КРВАВА ХРОНИКА У ДОЊОЈ ГРАДИНИ Усташе отимале мушку дјецу за своје јањичаре! |

НАЈВЕЋИ СРПСКИ ОБАВЈЕШТАЈАЦ Уз раме са хашким сужњима Младићем, Павковићем, Лазаревићем |

НЕМА СПОРА ДА ЈЕ У НДХ НАД СРБИМА ИЗВРШЕН ГЕНОЦИД Смислила га и спровела држава |

НИЈЕ БИО СПРЕМАН НА ТРУЛЕ КОМПРОМИСЕ Ратник на бојном пољу трагања за истином и правдом |

У МРКОЊИЋ ГРАДУ ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ МАСОВНИХ ГРОБНИЦА Међу 181 жртвом и 10 жена |

ДЈЕЧАК ЗВЈЕРСКИ УБИЈЕН само зато што је био Србин: Стомак му је био пререзан у облику крста |

НАЈВЕЋЕ СТРАТИШТЕ СРПСКОГ НАРОДА Усташе у јаму бациле више од 180 Срба, није било милости ни за дјечаке

22/07/2023

У Корићку јаму у Билећи усташе су, прије 82 године бациле више од 130 Срба.

 

Најстарија жртва био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи Коста Глушац.

 

Из Црквене општине Автовац подсјећају да је Корићка јама код Билеће једно је од највећих стратишта српског народа на овим просторима.

 

У злочину који су починиле усташе муслимани из сусједног мјеста Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, убијено је, мучено и у Корићку јаму бачено више од 130 Срба, мјештана Корита и околних села.

Посмртни остаци корићких страдалника извађени су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи.

 

Међу страдалницима је највише било мјештана из породице Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић и Радан.

 

Прво спомен-обиљежје корићким жртвама подигнуто је 1966. године, а 1991. године, на 50 година од злочина, на споменик је постављена скулптура, рад академског вајара Нандора Глида из Београда, подјећа портал падрино.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести