НОВОСТИ

Ово су српски обичаји за Васкрс

15/04/2023

Хришћани широм свијета сутра обиљежавају Васкрс по јулијанском календару, празник, који симболизује побједу живота над смрћу. Васкрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као побједа вјере и живота над смрћу.

 

 

На Васкрс се скидају олтарске двери да би се тиме показало да је Исус Христос, по црквеном учењу, ускрснућем побиједио смрт и отворио рајска врата. По црквеном учењу, Исус је распет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, а у недјељу зором, осјетио се снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус васкрсао.

На Васкрс је, по вјеровању, прво Марија Магдалена срела Христа, а потом се он указао и својим ученицима. Само ученик Тома, који је био одсутан, није одмах повјеровао да је Христос ускрснуо, па је морао лично да се увјери. Отуда у народу узречица: „Неверни Тома“.

Васкршњи поздрав

Људи се за овај празник поздрављају са: „Христос васкресе“ и „Ваистину васкресе“. Цијела недјеља празника зове се Светла недјеља, а тада се пјевају радосне црквене пјесме. На првом Васељенском сабору, у Никеји 325. године, одлучено је да се Ускрс свуда празнује истог дана, пошто се испуне три услова: после прољећне равнодневице, прве недјеље послије јеврејске Пасхе и послије првог пуног мјесеца. Ускрс је покретан празник. Увијек се везује само за недјељу и може „пасти“ у размаку од 35 дана – од 4. априла до 8. маја по старом, јулијанском календару, односно од 22. марта до 25. априла по новом, грегоријанском рачунању времена.

Народни обичаји и вјеровања

За Васкрс ваља устати рано ујутру, а не треба ићи на спавање прије поноћи. Ко оде, биће до наредног Васкрса поспан и лењ. Ујутру се ваља умити водом у којој је потопљен дрен, босиљак, црвено јаје, а и дјецу ваља дотаћи црвеним јајетом да буду румена и здрава цијеле године. Прво ујутру појести васкршње јаје, а потом ићи на јутрење. У Русији је обичај да ко окасни на јутрење, полију га водом или баце у ријеку. У неким селима јужног Баната, Бачке и Срема, по улицама где је пролазила литија палили су ватре или свијеће у прозорима. Ако би Васкрс пао прије Ђурђевдана, није се јело јагњеће месо. За Ускрс се мијесе посебни хљебови – у источној Србији и неким дијеловима Војводине пеку се лепиње с уметнутим цијелим јајетом – ковржањак. На Побусани понедјељак иде се на гробље и на сваки гроб се оставља по једно црвено јаје да би и преминули преци уживали у васкрсењу Христовом. Овај дан се зове и Водени понедјељак, јер тада момци и млади људи поливају водом дјевојке и младе жене. На овај понедјељак ваља и оставити разбијено ускршње јаје у њиви, да њива буде плодна. А даје се и ускршње јаје стоци да га поједе, да би цијеле године била здрава. На Васкрс укућани се туцају јајима – врх у врх, а послије шотку у шотку. Онај ко побиједи, узима јаје противника.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести