МИЛОРАД Рајчевић, двадесетогодишњи младић из Лесковца, обишао је свијет попут Јованче Мицића, јунака Бранислава Нушића из представе „Пут око свијета“.

Он је на пут кренуо годину дана прије него што је на сцени националног театра почело извођење овог комада, па није искључено да је баш Милорад био инспирација нашем чувеном комедиографу.

Јованчи Мицићу велико путешествије омогућила је срећка Међународног саобраћајног друштва, док је Милорад ушао у историју због опкладе са власницима једног од тада најтиражнијих листова у земљи – „Малог журнала“.

Руку им је пружио уз договор да у року од двије године прати тачно одређену маршруту, да у сваком од градова добије потврду месних власти да је тамо заиста и био и да носи одјело налик униформи српског војника. Заузврат му је, као награда, обећана исплата 10.000 динара. Могао је да користи сва превозна средства. Од „Малог журнала“ је, сваког мјесеца, добијао ондашњих 150 динара, а са собом је носио свеску у којој је сакупљао аутограме свих значајних људи које је срео.

У тој свесци нашли су се потписи јапанског престолонасљедника, сијамског краља, јерусалимског и јерменског патријарха, а у њу се уписао и принц Ђорђе Карађорђевић кога је Милорад срео 15. марта 1910. године, два дана пошто је на далек и дуг пут кренуо из Београда.

Први Србин који је пропутовао свет прикупио је више од 30.000 потписа најзначајних државника, политичара, научника…Упознао је Гандија, Хитлера, генерала Франка, Теслу, Пупина…Читаци „Малог журнала“ уживали су док су „путовали“ са њим. Појављивао се Милорад и у свим свјетским новинама. Примали су га и градоначелници највећих градова. Говорио је 15 језика и представљао је најбољег амбасадора своје земље о којој је говорио увијек када би имао прилику.

Младић који је рођен у Прокупљу, али је од малена живео у граду на Ветерници, није имао навике свјетских путника који су штедјели новац како би што даље стигли. Рајчевић је одсједао у најбољим хотелима док се „држао као прави господин“.

У Индији му приређују лов на тигрове. Посјетио је Цејлон, Персију и Сирију, а од тешке болести се опорављао у Дамаску. По повратку у Србију, 21. септембра 1911. године, приређен му је свечани дочек који су забиљежиле и камере, а филм је приказиван у биоскопу.

– Планове да обиђе Африку и Америку прекинули су Балкански односно Први свјетски рат у којима је учествовао. Касније је ова два континента ипак посјетио, а своје авантуре је преточио у књиге – испричао је археолог Небојша Димитријевић, актуелни директор лесковачког Народног музеја и аутор публикације „Лесковац 101“ о занимљивој историји града на Ветерници намењеној прије свега младима, наводе Новости.

ЗАТВОРОМ ПЛАТИО ЧАСТ СРПСКОГ КРАЉА

Милорад Рајчевић је обишао цијелу Европу. Возом је прешао Урал, а онда је бициклом наставио пут по Сибиру и Азији. У Владивостоку и Манџурији држао је предавања о Србији. У Кобеу је претукао неког Нијемца који је вријеђао српског краља Петра, па је завршио у затвору. Бродом стиже у Сингапур, а из тамошњих коцкарница описује собе за самоубиство. У њима се налазила столица и омча за оне који нису могли да поднесу велики новчани губитак, па би ту могли да остваре свој наум, а да не ометају остале играче и да не прљају коцкарницу.