НОВОСТИ

РУЖАН, ТРТИЋ, ГУЗИЧИЋ…Најсмјешнија српска презимена: Анегдоте о поријеклу неких мање познатих породичних имена |

СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ УЧИ СВУДА У СВИЈЕТУ: Од Канаде до Јужноафричке Републике, српски језик је дио школског система |

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Мудрости познатог српског писца о људима, пријатељству, срећи |

РОМАН НАПИСАН О ПОТРЕСНОМ СУСРЕТУ СРПСКЕ МАЈКЕ И КРАЉА ПЕТРА: Владар је и на самрти мислио на ОВАЈ догађај из Великог рата! |

СО И ХЉЕБ Према традицији српског гостопримства овако се правилно дочекују гости |

МНОГИ ВЕЛИКАНИ СУ БИЛИ ЊЕНИ УЧИТЕЉИ ИЛИ ЂАЦИ Да ли знате која школа у Србији је најстарија и гдје се налази? |

НИ „НЕВИДЉИВИ“ ИМ НИЈЕ УМАКАО: Оборили понос НАТО савеза, за „малу“ Србију сазнали сви у свијету |

ХЕРОЈСКИ ПОТЕЗ МАЈОРА ЗОРАНА: Задње ријечи вјечно одјекују |

ДЕМОСТРАЦИЈЕ 27. МАРТА: Војни пуч против „Тројног пакта“ са Хитлером, али и ускоро Београд засут бомбама |

„ХРВАТСКИ ВОЈНИК ХТИО ДА МЕ ЗАКОЉЕ, ПА РЕКАО: „НЕЋУ, ЈОШ СИ МАЛИ“: Саша Милошевић преживио масакр у Сијековцу 1992. |

У Хашанима у уторак обиљежавање 40 година од смрти Бранка Ћопића

20/03/2024

У Хашанима, родном мјесту књижевника Бранка Ћопића у уторак, 26. марта, биће обиљежено 40 година од смрти великог књижевника.

 

 

Директор Јавне установе „Башта сљезове боје“ Блаженка Кењало рекла је Срни да ће се учесници окупити у Хашанима код спомен- школе „Бранко Ћопић“.

 

Према њеним ријечима, у 10.00 часова биће положени вијенци на бисту књижевника, а након тога је планирано обраћање званица и књижевни час у спомен-кући.

 

Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима, а 26. марта 1984. године извршио је самоубиство скоком са моста на Сави у Београду.

 

Прву књижевну награду добио је 1938. године од Академије седам умјетности за кратку причу, 1939. године добио је Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године.

 

Његова антологијска збирка приповједака „Башта сљезове боје“ освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду добио је 1958. године за роман „Не тугуј, бронзана стражо“.

 

Од 1968. године био је члан Српске академије наука и умјетности.

 

Други свјетски рат подстакао га је да напише романе „Пролом“, „Глуви барут“, „Не тугуј, бронзана стражо“ и „Осма офанзива“, затим приповијетке „Роса на бајонетима“, „Сурова школа“, „Љубав и смрт“, „Доживљаји Николетине Бурсаћа“, „Горки мед“, „Свети магарац“, „Људи с репом“ и збирке пјесама „Огњено рађање домовине“ и „Ратниково прољеће“.

 

Написао је и романе за дјецу „Орлови рано лете“, „Славно војевање“ и „Битка у златној долини“ /познати су као „Пионирска трилогија“/ и „Магареће године“, збирке „Приче партизанке“, „Вратоломне приче“, „Приче испод змајевих крила“ и „Доживљаји мачка Тоше“.

 

Написао је збирке пјесама „Чаробна шума“, „Армија одбрана твоја“, „Партизанске тужне бајке“, „Вечерње приче“, „Дједа Тришин млин“ и „Несташни дјечаци“.

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести