НОВОСТИ

ОН ЈЕ ЗАДУЖИО СРПСКИ НАРОД: Његов дјело СТАДИ ДВОР У БЕОГРАДУ |

ОД МУСЛИМАНСКЕ РУКЕ СТРАДАЛИ НЕВИНИ ЦИВИЛИ: Убили и 13-годишњег дјечака |

ТРИ ВОЈСКЕ ЈЕ РУШИЛЕ, А ОПСТАЛА У цркви Пресвете Богородице налази се нешто што се нигдје у Србији не може наћи |

ТРН У ОКУ ИТАЛИЈАНСКИХ ФАШИСТА Како је долазак на власт фашистичког лидера најавио крах КРАЉЕВИНЕ СХС |

ОВО ЈЕ ТАЈНА КНЕЗА МИХАИЛА: Једна гробница чува највећу мистерију, али и срамоту Обреновића |

НАРОДНО ВЈЕРОВАЊЕ О ДРВЕЋУ: Глог против вампира, јабука симбол љубави и пријатељства |

ЗАДУЖБИНА ОБИЛИЋА ПРЕД БОЈ НА КОСОВУ Мјесто гдје речено: Милош ти је, мајко погинуо |

ПОСТОЈИ ВЕЛИКИ РАЗЛОГ ЗАШТО СРБИ ПОШТУЈУ ПРАЗНИКЕ СВЕТИХ ПЕТКИ Царица Милица надмудрила султана Бајазита или ЧУДА СВЕТИТЕЉКИ |

ЗА ОВОГ БАНОВИЋА МАЛО КО ЗНА Осим Страхиње и овај херој је био на Косову ЕПСКА ПЈЕСМА ЈЕ ОЧУВАЛА МОЋАН ДЕТАЉ |

КРВАВА ХРОНИКА У ДОЊОЈ ГРАДИНИ Усташе отимале мушку дјецу за своје јањичаре! |

У Хашанима у уторак обиљежавање 40 година од смрти Бранка Ћопића

20/03/2024

У Хашанима, родном мјесту књижевника Бранка Ћопића у уторак, 26. марта, биће обиљежено 40 година од смрти великог књижевника.

 

 

Директор Јавне установе „Башта сљезове боје“ Блаженка Кењало рекла је Срни да ће се учесници окупити у Хашанима код спомен- школе „Бранко Ћопић“.

 

Према њеним ријечима, у 10.00 часова биће положени вијенци на бисту књижевника, а након тога је планирано обраћање званица и књижевни час у спомен-кући.

 

Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима, а 26. марта 1984. године извршио је самоубиство скоком са моста на Сави у Београду.

 

Прву књижевну награду добио је 1938. године од Академије седам умјетности за кратку причу, 1939. године добио је Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године.

 

Његова антологијска збирка приповједака „Башта сљезове боје“ освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду добио је 1958. године за роман „Не тугуј, бронзана стражо“.

 

Од 1968. године био је члан Српске академије наука и умјетности.

 

Други свјетски рат подстакао га је да напише романе „Пролом“, „Глуви барут“, „Не тугуј, бронзана стражо“ и „Осма офанзива“, затим приповијетке „Роса на бајонетима“, „Сурова школа“, „Љубав и смрт“, „Доживљаји Николетине Бурсаћа“, „Горки мед“, „Свети магарац“, „Људи с репом“ и збирке пјесама „Огњено рађање домовине“ и „Ратниково прољеће“.

 

Написао је и романе за дјецу „Орлови рано лете“, „Славно војевање“ и „Битка у златној долини“ /познати су као „Пионирска трилогија“/ и „Магареће године“, збирке „Приче партизанке“, „Вратоломне приче“, „Приче испод змајевих крила“ и „Доживљаји мачка Тоше“.

 

Написао је збирке пјесама „Чаробна шума“, „Армија одбрана твоја“, „Партизанске тужне бајке“, „Вечерње приче“, „Дједа Тришин млин“ и „Несташни дјечаци“.

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести