Енглези послали Дражи ковчег пун злата, плаћени обавјештајац га сакрио у Овчарско – кабларској клисури.

Овчарско – кабларска клисура позната по великим средњовјековним светињама, нестварној љепоти, али и пећини Кађеница у којој су Турци угушули 300 Срба, међу својим стенама крије још једну тајну. Ако је вјеровати подацима из архивске грађе, писању британске штампе, али и причама старијих мјештана на овом подручју закопано је четничко благо које је Дражи Михајловићу послала британска влада током Другог свјетског рата.

„Вјерује се да су Британци по једном свом обавјештајцу послали у Србију ковчег препун златника и дијаманата, вриједности неколико милиона долара. Међутим, тај обавјештајац благо није предао војсци Драже Михајловића, већ је одлучио да га задржи за себе, тако што га је закопао на територији Овчарско – кабларске клисуре и планирао да га узме по окончању рата. У томе му је, како се причало, помогао један четник из Блаца. Међутим, према доступним сазнањима тај енеглески обавјештајац на крају није узео то благо које је закопао“, прича за РИНУ старина из Овчар Бање.

Тек након двије деценије Енглези су сазнали да драгоцјености које су послали нису завшриле тамо гдје је требало. Пошто је вриједност била велика у Овчар Бању послали су свог чувеног обавјештајца Душана Попова, по коме је настао и лик Џејмс Бонда, да закопани ковчег нађе и врати.

„Одсјео је у локалном хотелу, у њему је боравио преко дана а увече је са лампом претераживао терен. Са собом је носио мапе са уцртаним благом, али није могао баш њабоље да се снађе на терену. Уочила га је полиција, тада је откривено ко је и шта је, а кад су сазнали да се ради о закопаном благу тада се у потрагу укљичила и републичка Удба. Али, колико знам потрага је била безуспјешна. О свему овом писао је и британски лист Сандеј тајмс. Ми локалци смо као млађи причали о благу, али се нисмо усуђивали тражити“, присјећа се мештанин.

Да прича о закопаном четничком благу можда и није само легенда, говори и чињеница да је овај метал имао драгоцјену улогу за многе политичке покрете у турбуленцијама на подручју ратног Балкна током 20 вијека. Без новца и злата није се могло ратовати, па су велике силе попут Енглеске и Совјета финансирале своје сиромашне савезнике. О томе је говорио и чачански историчар Милош Тимотијевић који је написао књигу „ Злато четника и партизана – деконструкција једног мита”.

„Четнички покрет Драже Михаиловића био је најслабије опремљена и најсиромашнија војска на простору Југославије током Другог свјетског рата. Морали су да се ослањају на добровољне прилоге из земље и помоћ из иностранства која је допремана бацањем из авиона или уз помоћ курира. Много новца је заплијењено или покрадено. Подаци колико је Дража добио злата су данас познати и ради се око 400 килограма, односно 55.000 златника, као и још два пута толико папирног новца свих валута. Међутим, то је мала сума уколико се упореди са новцем који су добијали партизани“, изјавио је је за РИНУ Тимотијевић.