Официр, научник и пјесник Јован Драгашевић, је аутор максиме „Само слога Србина спасава“, подсјећа Башта Балкана, наводи се у листу „Задужбина“, број 11.

„Само слога Србина спасава“

Изрека „Само слога Србина спасава“ изведена из оцила српског грба живи у народу већ више од 150 година. Пријатељима српског народа, који се борио за своје национално ослобођење и уједињење, ова крилатица није сметала. Међутим, непријатеље који су се у политици према балканским народима држали правила „дивиде ет импера“ (завади па владај), она је изазивала и огорчавала.

Било је дана када су неки недобронамјерни људи настојали да овој изреци дају зломислено значење које је, према њима, подразумјевало изражени српски шовинизам, лозинку мрачних снага и израз четничке идеологије.

Свако у овој старој максими види оно што хоће да види. Зловољни су у њој пронашли угрожавање своје нације од, наводно милитантних и хомогенгизованих Срба, и то своје тумачење обично користили у дневнополитичкој борби против Србије.

Међутим, старије генерације, оне из 19. вијека, биле су много толерантније и њих није плашила изрека изведена из српског грба. Тузлански трговац Живко Црногорчевић у својим „Мемоарима“ наводи да су под Турцима стари фратри живјели у слози са Србима, што потврђује и слиједећим примјером:

„Једно вријеме, 1873, дође овдје један фотограф Далматинац и млого се свијета сликало. Тада је био овдје на парохији неки фра Августин Слишковић, те ти он, други парох из Брежака, трећи парох из Моранчана, и наши попови, а и ми, млади људи, у друштву и с нама Блашко Штитић, младић, Мићин унук, а више нас крупним словима написано: “Само Слога Србина Спасава”, те ти се тако сви фотографирамо са српском тробојницом, и сви смо платили по једну фотографију“.

Многи и наши и страни научници писали су о српском грбу – крсту са четири оцила у четири поља и двоглавим орлом. Из ових оцила, која су „прочитана“ као ћирилично слово „С“, изведена је изрека: С(амо) С(лога) С(рбина) С(пасава). Ова крилатица настала је у 19. вијеку, у вријеме нашег националног романтизма. Њен аутор је Јован Драгашевић (1836-1915). Он је био официр, научник, утемељивач војне штампе у Србији и пјесник, кога је одушевила патриотска страна покрета Уједињене омладине српске. Сав у идејама националног ослобођења балканских народа од турске власти, он се активно укључио у припреме читаве једне генерације да оствари тежње својих потлачених сународника.

Драгашевић је био уредник „Војина“, листа за војничке науке, вјештине и новости, а затим и „Ратника“, листа за војне науке, новости и књижевност. Био је и писац научних дјела из географије и историје, али најпознатији је био као пјесник. Његове родољубиве пјесме штампане су 1860. і 1869. године, а међу њима најпознатије су: „Јека од гусала“, „Јован Курсула“, „Рајић на топу“.

Крилатица је прихваћена од народа, али се ускоро изгубило име њеног аутора. О њој се касније говорило као о народној пјесми и пословици. То је забољело Јована Драгашевића і он, у једном писму Јовану Бошковићу (1834-1892) из 1891. године прекорева нови нараштај због заборавности и неблагодарности.

„Драги Имењаче,

Прије неки дан у ‘Дн. Листу’ бијаше некакав чланак, који је напред иставио мото: Само слога Србина спасава потписав испод тога: ‘срп, нар. пјесма’.

На скоро иза тога изиђе у ‘Срп. Застави’ чланак, који почиње са изреком ‘Само Слога Србина Спасава’ говорећи да је то ‘срп. нар. пословица’.

Не умјем да ти кажем шта је значио мој смеј тада. Истина, мило бијаше ми, што се моја та изрека уноси у народне умотворине, али – и жао ми бијаше, да се моје лично од мене још за живота отима. Српска интелигенција за сваку изреку Шилерову или Гетеову… зна да је њихова, а изреку једног свог раденика не зна чија је!

Молим те, растумачи ми то, і кажи ми, да ли гријешим, што ми је жао? Много што шта има од мене украденог и отетог, и ја сам увијек оћутао, што сам рачунао да то спада у смјерност, коју треба да имам; ал ево већ иде сувише далеко“.

Зато Драгашевић моли Бошковића да се то, „ако нађе да би ваљало“, некако стави до знања јавности, јер је он изгубио вољу да разговара „са овом генерацијом“.

Тако нам је у овом писму сачувано свједочанство о аутору толико познате максиме „Само слога Србина спасава“. Овај поклич имао је покретачку снагу у национално-ослободилачкој борби српског народа против спољног непријатеља, првенствено против Турака и Хабсбуршке монархије. То је уједно и историјско значење ове изреке.