Карађорђев конак, који се у литератури назива Карађорђев двор или његова пријестона резиденција, најрепрезентативнија је грађевина у оквиру комплекса Карађорђевог града.

Подигнут по Карађорђевој замисли, конак је 1811. године имао седам соба, трпезарију, сарачану (одају у којој је држана опрема за коње), пространи трем испред соба, а у подножју, што је диктирао благи пад терена, налазиле су се две подрумске просторије, у које се улазило из трема оивиченог луцима.

Подигнут као главна резиденција врховног Вожда, конак је сазидан од камена у кречном малтеру, тако да је он истовремено био и јужни зид утврђења Карађорђевог града. Конак је повезан с југозападном градском кулом, у чијим се зидовима, дебелим 1,5 метар, налазе отвори за пушкарнице. Конак је, уз извјесне преправке, реновирао Карађорђев син, кнез Александар, док је био на власти.

Данас је то монументална грађевина, којој је усљед вишеструких рушења и разних преправки приликом обнављања, првобитни изглед дјелимично нарушен. Данашњи изглед и ентеријер, са надзиданом кулом до висине коју је могла имати у вријеме подизања, Конак је добио у реконструкцији и конзервацији коју је 1965. године извео Завод за заштиту споменика културе СР Србије.

Зграда је у основи правоугаона, коју карактерише простран трем на главној страни, са низом стубова са јастуцима и оградом од профилисаног шашовца. На западној страни конака уздиже се висока камена кула, која даје посебан утисак читавој грађевини, наводи портал Лепоте Србије.

У конаку је стална изложба личних предмета Вожда и аутентично оружје из Првог српског устанка међу којима је и оригинални ливени Карађорђев топ из 1812. године, познат под именом „абердар” (што на турском значи: гласник). На топу недостаје десна ручка коју је краљ Петар И Карађорђевић искористио као основу за све крунидбене инсигније желећи да симболично повеже своју владавину са славном владавином свога дједе, Вожда Карађорђа.