ЗВАНИЧНО су се окупили због крштења, али је разлог окупљања био „опасније“ природе: завереници Кнез-Милетине буне су се нашли у Крушевцу, у кући Стојана Симића (1797-1852), истакнутог политичара и трговца, уочи Божића 1835. године.

Био је то дан крштења његовог сина Ђорђа и нико није имао разлога да сумња у мотиве присуства групе одабраних великодостојника и кнеза Милете Радојковића, предводника покрета против кнеза Милоша Обреновића, чија је самовоља превршила сваку мјеру.

Иако је вођа буне требало да буде нико други до власник куће, Стојан Симић, који не само да је био Милошев кум, већ је и ту кућу добио од Обреновића, постигнут је компромис да управо јагодински кнез поведе побуњенике. На своју страну приволио је обесправљене класе, попут чиновника, трговаца, па и већи број старјешина. Управо су у Кући Симића, која је данас изложбени простор Народног музеја у Крушевцу, осмислили и конкретну стратегију.

Кнез Милета Продановић инсистирао је на цивилизованим рјешењима за контролу Милоша Обреновића, не дозвољавајући да се разраде идеје атентата и свргавања са власти. Сви су се завјереници заклели на вјерност идеји да Милоша треба сатерати у ћошак. Када је дошао дан да се поново окупе, међутим, једино се Продановић појавио са значајним бројем људи, док је Стојан Симић дошао са врло мало побуњеника. Физичког сукоба на крају није било јер је, као што је познато, Милошева дипломатија одниjела побједу. Први је стигао у Крагујевац пред побуњенике, признао да је гријешио и предложио помирење, подсјећају Новости.

Донијет је Сретењски устав. Иако кратког вијека, опет су забиљежене одређене демократске промјене: кнежева права дијелом су пренијета на Државни савјет. Стојан Симић није сносио посљедице што је издао кума.

– Стојану и његовом брату Алекси Симићу, као сиромашнима, кнез Милош помаже да стекну богатство – наводи мр Слободан Симоновић, аутор „Енциклопедије Крушевца“ (2016). – И поред тога, прикључује се Милетиној буни, али послије ње, постаје кабинетски савјетник уз кнеза Милоша.

– Кућа Симића је некада била конак бегова Вренчевића, а потом кумовски поклон Стојану Симићу, уставобранитељу по коме ће понијети име – напомиње Зорана Драшковић – Ковачевић, кустоскиња Куће.

– Данас је отворена у оквиру музеја, кроз бројне интерактивне изложбе током године, односно сталну поставку са амбијентом грађанског дома с краја 19. и почетка 20. вијека.