С обзром на чињеницу да политичко Сарајево поново шаље поруку да воља српског народа не значи ништа, јасно је да смо на раскрсници између свог опстанка и права да политички одлучујемо, те демократски искажемо своју вољу или прихватања наметнутих одлука странца који то ради изван мандата по Дејтонском споразуму и изван било каквог парламентарног процеса, рекао је професор уставног права Синиша Каран.

– Њихов циљ је подобан Србин, подобан предсједник који ће окренути главу када поново неки неизабрани странац буде наметао одлуке и одузимао српске шуме, оранице или ријеке – нагласио је Каран у изјави за Срну.

Он је указао да је одговор Српске на правно насиље које до сад није виђено у цивилизованом свијету референдум, 25. октобра, када ће бити потврђено да власт у Српској не припада туђинима, већ искључиво њеном народу.

– Док они 33 године раде на томе да БиХ буде само њихова, унитарна, мислиманска, ми чврсто бранимо чињеницу да без Српске нема ни дејтонске БиХ. На дејтонску БиХ смо сви пристали, сви смо дали дио себе, а запоставили дио својих надања, дио својих циљева. Међутим, треба подсјетити да управо тај пристанак може постати предмет и преиспитивања, у случају битно промијењених околности везаних за сам Дејтонски уговор. Унитаристи свјесно занемарују да је дејтонски поредак и договор три народа једина могућа формула за егзистенцију државне заједнице БиХ – истакао је Каран.

Он је рекао за Срну да институције са заједничког нивоа и окупатори морају престати са агресивним подривањем договора три народа из 1995. године, те препознати гдје води њихова опсесија унитаризмом.

– Српски народ није ничији поданик. Републику Српску смо створили на основу универзалног права народа на самоопредјељење, одбранили крвљу и у миру је сачували. Призната као страна током преговора у Женеви и Њуројку, а затим и у Дејтону, Република Српска је међународно верификована и то нам не могу одузети. Управо воља народа и (унутрашњи) суверенитет Српске у државној заједници БиХ, утемељен на међународном праву, даје нам снагу да јасно поручимо: питање самоопредјељења Републике Српске више није одлука која се доноси, јер је српски народ већ одлучио. Само је питање тренутка када ће та одлука бити спроведена у пуном капацитету – поручио је професор Каран.