НОВАК Бурмаз, родом из села Гоч, имао је само 27 килограма када су 1916. године на Крфу, француски болничари хтјели да га баце преко гомиле лешева.

Мислили су да је мртав. Толико је био исцрпљен да није могао да се помакне и да им до знања да је жив. Задњим атомима снаге успио је да се накашље. Када су то чули Французи вратили су га у болницу. Опоравио се, учествовао у пробоју Солунског фронта! Доживио је дубоку старост код ћерке у селу Плеш код Александровца, подсјећају Новости.

Новак је био један од оних који се вратио кући. У Велики рат отишло је више од 2.500 људи. Њих 952 се никада није вратило.

-Пошао сам у рат 1914.године, мајка ми је ушила златник у шињел – свједочио је свом сину Зорану Дража Иваковић из Александровца.- У Пећи сам за тај златник добио три килограма пирична. Цијело повлачење преко Албаније преживио сам тако што сам грицкао зрно по зрно.

Исповијести мобилисаних Жупљана објављене су у књизи  историчара Иван Брборић  “Жупа и Жупљани у Првом свјетском рату”, која прати живот мобилисаних из Александровца углавном у 12. пешадијски пук „Цар Лазар“, њихове ратне муке и побједе, као и живот у поробљеној Жупи. Књига садржи и допуњен списак учесника Великог рата.

– Дадоше нам појасеве за спасавање, наредише да се спасавамо ако се торпедује брод, али ја сам одбио наређење и нисам хтио на палубу-присјећао се војник Радомир Петровић из Велике Врбнице евукације српске војске бродовима на Крф. – Казао сам: нисам рођен поред Саве и Дунава, него испод Жељина. Ја не умијем да пливам. Ако баш потонем са бродом, такву ми гробницу не би направио ни мој отац Крсман!