СРПСКА Мата Хари, четвороструки шпијун чија је биографија доспјела на филмско платно и телевизијске екране, Вера Пешић родила се Бадње вечери 1919. године у Сијаринској Бањи. Верин дједа по мајци био је Милош Радовић, судија Великог црногорског суда на Цетињу и предсједник бањске општине, а човјек чије је презиме носила – Милан Пешић, некадашњи срески начелник.

Према непровјереним и тешко доказивим причама Верина мајка Анђа затрудљела је за вријеме окупације са једним бугарским војником, док у телевизијској серији о овој необичној младој жени мајка Вери открива да је зачета у љубави са четничким војводом Костом Пећанцем, подсјећају Новости.

Анђин муж, Милан, по повратку са Солунског фронта наводно је признао Веру као своју и подарио јој презиме. Док се у бањи причало да је то учинио због своје доброте било је и спекулација да је такву одлуку донио под притиском једног од Анђиних љубавника „који је био на високом положају“.

Вера је као дјете живјела у имућној породици о чему свједочи и споменик Милану Пешићу, пензионисаном лесковачком среском начелнику, на бањском гробљу. Он се издваја по својој величини и љепоти.

Милан је наводно био човјек који је инсистирао на Верином образовању. Међутим, они који су се бавили њеном биографијом кажу да је била немирног духа и да је „стално превазилазила норме школског понашања“.

Ова „лесковачка љепотица“, како су је звали, била је веселе природе, веома начитана и интелигентна. Тешко се носила са ауторитетима, али је мајка Анђа за њу била неприкосновена.

Наводно се на Анђин наговор и удала веома млада, са непуних 17 година. Послије двогодишњег пропалог брака Вера се из Лесковца вратила у Сијаринску Бању, а родну кућу напустила је, опет на Анђин наговор, у касну јесен 1938. године када се преселила у Београд и улетјела у свијет шпијунаже.

Малобројни мјештани бање који су се сјећали тих времена својевремено су нам испричали да су ове двије жене биле страх и трепет у цијелом јабланичком крају.

Због тога су им се склањали са пута или су били усиљено срдачни када би их срели. Знали су да их је, захваљујући Вериним везама и утицају, само један њихов миг водио на границу између живота и смрти. То се посебно односило на Анђу коју памте само по злу. Описали су нам је као жену без имало емпатије коју је Вера наводно, иако ријетко, ипак показивала.

Српска Мата Хари стријељана је, пред крај рата, заједно са мајком чију је подршку уживала. Четници су их убили у близини куће у којој је рођена и то на мјесту гдје се данас налази аутобуска станица у центру Сијаринске Бање. Верина родна кућа је послије рата национализована. Једно вријеме је била амбуланта, а данас се не користи.