Представници опозиције из Републике Српске свакодневно показују да су, у нераскидивој коалицији са Кристијаном Шмитом, сопствене интересе и могућност стицања личних привилегија, спремни ставити изнад интереса и права Републике Српске, истакао је портпарол СНСД-а Радован Ковачевић.

– Зато и игноришу чињеницу, или још горе ни не знају, да није власт Републике Српске та које не признаје Шмита за високог представника, већ га не признаје Савјет безбједности УН-а. Његово именовање је било на дневном реду једне од сједница Савјета безбједности УН, али једноставно није добило потребну подршку. А Дејтонски /мировни/ споразум, односно његов Анекс 10, је одредио да је управо релевантна резолуција Савјета безбједности УН обавезан услов за именовање високог представника. Зато су баш сви високи представници испуњавали тај кључни услов – наводи Ковачевић у објави на Икс налогу.

Република Српска, као једна од потписница Анекса 10, истиче Ковачевић, не смије дозволити такво ригидно кршење тог споразума.

Ковачевић је на Икс налогу објавио дио гостовања начелника Источне Илиџе Маринка Божовића, који је у гостовао на федералном медију, гдје је истакао да је „Шмит легитиман, само зато јер су се одређени званичници из региона састали с њим“.

– Јер би на тај начин унизила сопствени капацитет и срушила своја загарантована права. Видимо да руководство СДС-а капацитет и загарантована права Републике Српске уопште не занимају, поготову уколико би то, мимо воље народа, могло поправити капацитет и привилегије њих пар појединаца из СДС-а и опозиције. Зато је њима довољно за легитимитет Шмита то да су се, како тврди Божовић, „са њим сусрели и тако га признали одређени званичници из нашег региона“ – наводи он.

Наводи да га због тога, не марећи за Дејтонски споразум и права и капацитет Републике Српске, сасвим бестидно за високог представника признају и они.

– Да овај политички безобразлук буде још гори, Шмитов напад на Републику Српску и на уставни поредак БиХ, оличен у антидејтонском, противуставном и недемократском наметању закона, бесрамници оправдавају и релативизују на начин да је то био само одговор на политику Републике Српске. Дакле, напад на Републику Српску и на Дејтонски споразум, био је, по генијалцима из опозиције, оправдан одговор на политику одбране Републике Српске и заштите Дејтонског споразума. Немам обичај користити тешке ријечи, али издаја је за овакву политику опозиције блага ријеч – закључује он.